ПЛАВИ СОКОЛОВИ
У
давна, прадавна времена, на брдовитом Балкану, живјело
је јато Плавих соколова.
Бијеше то сложна дружина здравих, лијепих и поносних
птица, свјесна своје љепоте,
вриједности и поријекла.
Одољевала
је нападима орлушина и лешинара са запада и истока, са југа и сјевера.
Цијенили су поштење, племенитост, образованост и
искреност. Били су то прави соколови, часни и неискварени, поносни на свој
изглед, свјесни своје вриједности и поријекла.
Узалуд су некима од њих нуђене куле и градови, причане
бајке, нуђена моћ и власт, соколови
су остајали вјерни својој заједници.
За своје вође су бирали најмудрије, најспособније, најобразованије. Иако
њима вође нису ни биле потребне, јер су сви били свјесни своје улоге у очувању
заједнице.
Једног дана у своме гнијезду нађоше јаје које ни по чему
није личило на јаје Плавих соколова. Како су били брижни и племенити, потрудише се да јаје збрину и на
смјену га грејаше док се из њега не
излеже кржљава и неугледна кукавица.
Соколови јој указаше сву пажњу као да је њихова. Расла
је међу њима окружена љубављу. Нуђено јој је школовање, напредовање, све што су
имали млади соколови, али она није баш била одушевљена тим понудама.
Није прошло дуго а стасала кукавица поче да доводи у
њихово друштво патке, ћурке, гуске и кокошке.
Соколовима се то баш није свидјело, али нису имали
куд, њихово васпитање и култура им нису дозвољавали да избаце из свог друштва
те разметљиве, брбљиве, необразоване и безобзирне птичурине.
Ускоро се није могло нормално живјети од грактања,
кукања и пијукања придошлица.
Поједини орози, ћурани и гусани накитише се туђим
перјем и почеше да држе митинге, да окупљају истомишљенике, да траже
равноправан статус својих јата у заједници Плавих соколова.
Основаше пачије школе. Ишколоваше многе економисте,
правнике, магистре и докторе. Научише моћне фразе и поштапалице за манипулацију
широким масама.
Затражише помоћ страних сила у остваривању својих
угрожених права.
Свјетске орлушине и лешинари увидјеше да са Плавим
соколовима тешко могу направити добар посао, а да су ћурке, кукавице, гуске и
кокошке далеко згодније за манипулацију.
Позваше ове друге у своје кампове, дадоше им повољне
кредите, написаше им говоре и смјернице, и гурнуше их да узму шта им је увијек
припадало, власт и моћ.
Да се не пролијева крв, соколови се повукоше у страну.
И даље су држали до поноса, знања, културе, патриотизма и са сјетом се сјећали
времена кад су то биле опште вриједности у њиховом јату.
Постали су ријетка врста којој пријети истребљење, јер
овим нараштајима из гушчијих, пачијих и ћурећих универзитета и ријалити
моралног просвећења, вриједности Плавих соколова су постале
сувишне и превазиђене, а основни
мото је постао ''власт и статус на основу власти по сваку цијену''.
Tom Soyer
0 коментара:
Постави коментар