ЛЕПО ЈЕ...
Тачно је да промаја у њој струји
И да постала је сасвим глува
За истину већ одавно је
Тупа
И брига је што мисле да је глупа
Велики кроје јој капу по
По мери
За какву-такву нема зиме
Мирисним прашком брижно је перу-деру
Да глава не дође до
Истине.
Због мира боља је и празна глава
Јер ништа не може да је слама
И нек је празна ко стари ћуп
О како је лепо бити глуп
Глава свака је тврда ко тиква
Памет јој и није толико важна
Довољно шупља и веома
плитка
Прихвата само обећања лажна
Давно изумрла јој је сива ћелија
И не може нико да јој прети
Сад се осећа ко прави делија
О како је лепо живети без памети.
Живи сасвим опуштено у екстази
Празна рупа глупостима се пуни
Без бриге што велика сила је гази
Битно је да не размишља и да се не дури
И шта ће нама памет у глави
Да због ње свака нас рука дави
Па ми смо ваљда срби прави
Српку главу свака глупост мами.
Зорица Бабурски
0 коментара:
Постави коментар