МУДРЕ МИСЛИ И БРИТКИ ХУМОР

МУДРЕ МИСЛИ И БРИТКИ ХУМОР

(О књизи афоризама "Без анестезије", Андреје Мирицког, "Алма", Београд, 2025)

Доктор Андреја Мирицки, као лекар и афористичар, успешно спаја свој професионални ангажман са сатиричним разматрањима друштвених феномена. Његови афоризми су и дијагноза и терапија за друштвене болести. Ако знамо да је Хипократ био први лекар и први афористичар, Мирицки успешно наставља традицију лекара значајних сатиричара, чији низ чине антички лекар Гален, руски афористичари и лекари: Игор Карпов, Борис Крутијер, Генадиј Малкин, Јевгениј Норкин, Јевгениј Тарасов..., њихове двоструке колеге с немачког говорног подручја: Соломон Баер, Клаус Д. Кох, Алберт Швајцер, Јохан Шилер, Артур Шницлер..., Пољаци који су се служили стетоскопом и оштрим пером: Јануш Гаудин, Јануш Корчак, Јан Лехицки, Лудвик Хиршфелд..., као и француски лекари душе и тела: Жилијен де ла Метри, Франсоа Рабле, Луј Селин..., па све до српских афористичара у белим мантилима, попут Јована Јовановића Змаја, Илије Огњановића Абуказема, Слободана Јанковића, Павла Ковачевића, Драгана Шушића, Слободана Џудовића, Слободана Симића,...

Мисли Андреја Мирицког, познатог и цењеног песника рефлексивне, филозофске и духовне поезије, аутора за најмлађе, али и ангажованог аутора кратке, сатиричне форме, носе печат савременог начина размишљања и кроз духовитост осветљавају озбиљне теме с којима се суочавамо, чинећи његову прву књигу афоризама књижевно релевантном. Афоризми у овој збирци привлаче пажњу, интелектуално провоцирају и подстичу нас да ставимо прст на чело, јер изражавају уметничку побуну против несавршености света око нас. Као што је челик ојачан интеракцијом двеју супротности, ватре и воде, тако су и афоризми пред нама исковани помоћу тезе и антитезе, заводљивог хумора и горке ироније, привидне једноставности и софистицираности, очекиваног увода и неочекиване поенте...

Афоризам „Све је више људи плитке памети са дубоким џепом“, прагматично указује на проблем брзог и лаког богаћења необразованих, али с купљеним дипломама и добрим политичким везама, док сентенца „Зуб времена се пломбом не покрива“ симболизује учинак неизбежних животних процеса, што одражава практично, али често заборављано разумевање пролазности.

Максима “Напредовали смо од Домановића – тад смо били мртво море, а сада смо живо блато“, успева вешто да нас подсети на политичку и друштвену стагнацију, кретање у зачараном кругу и представља и критику тренутног стања.

Афоризми нашег аутора вешто користе апсурд и контраст, што показује и запис: „Старлета се постаје преко ноћи“, наглашавајући површност медијске културе и изокренут систем моралних вредности.

Мирицки у својим афоризмима не штеди ни политичку сцену, као у примерима: “Не добијају политичари све бесплатно. Понекад морају да купе кајмак.” Ова игра речи открива негативности које прожимају савремено политичко деловање, врло често претворено у бесомучну грабеж за функцијама, привилегијама и материјалном користи.

Реченица „Нада умире последња и зато нема ко да је сахрани“, врло снажно одражава песимизам и апатију грађана према властитим судбинама, док „Свету смо дужни на све стране. Ускоро ћемо смањити дуг на само његове четири стране“, пружа снажан, а у исто време и духовит, коментар на стање финансија и економије, утемељених на прекомерном задуживању коришћеном за подизање стандарда и изградњу инфраструктуре, а остављеном за враћање будућим генерацијама.

Ови афоризми, не само да измамљују осмехе, већ подстичу читаоце на запитаност и рефлексију о друштву у којем живе. Мирицки доказује да је сатира моћан алат за анализу и критику друштва, а његова способност да кроз језик обликује оштре, горке и ироничне, али духовите коментаре, чини га снажним и оригиналним гласом савремене српске сатире.

Његова књига афоризама заслужује место на полицама свих оних који уживају у мудрим мислима и бритком хумору.

Александар Чотрић