PISMO TOMI I VUČIĆU
U novinski papir svijam ljuti duvan,
Jedem koske, lebac, šta ćeš kad se ima?
Zbog stroge dijete ja sam i očuvan,
Ponekad mi korak izgladneo klima!
Za užinu nadjem, toliko se može,
A ministri hoću da su srećno siti,
Možda čak i jesam tek privid od kože,
Ali brlju mogu izgladneo piti!
Ako, nek' je Vučić odasvud zadrigo,
Ja zdrav život vodim i ne večeravam,
A životni nivo asketski sam digo,
Gladan se probudim - ožedneo spavam!
Nek' predsednik bude, Sveti Toma srećan,
I da samo njemu ništa ne zafali,
Ja sam ionako snažan momak plećan,
Zato mi pod grlo svi Vi ste i stali!
Vrli Sveti Tomo, možeš i pomozi,
Vučko i ti budi podjednako bitan,
Ja gladan, vi siti, živimo u slozi,
narod, ko ga šiša, odavno je sitan!
Saša MIĆKOVIĆ
0 коментара:
Постави коментар