DRŽAVNI UDAR - KOLUMNA MIODRAGA TASIĆA

                                           

      

Bogu hvala, ništa od državnog udara u Srbiji. Premijer je otišao u Kinu, tamo je sreo najviše kineske rukovodioce, ostvario epohalne rezultate po Srbiju, i vratio se srećan i zadovoljan u Beograd. Kao u bajci. Još da poživi mnogo, mnogo godina u sreći i veselju. Naravno, ako bude na vlasti. Jer život bez vlasti niti može biti srećan niti veseo!
    Koliko juče, baš neposredno pred odlazak u Kinu, u Srbiji veoma cenjeni i uticajni glavni i odgovorni urednik jednog dnevnog „lista“ dramatično je upozorio premijera i prijatelja da ne ide u Kinu:
- Vučiću, budala si ako odeš u Kinu. Sprema ti se državni udar!
Iz najbolje namere rečeno, tipično srpski, to jest, balkanski, direktno, otvoreno i bez uvijanja. U kameru najgledanije srpske televizije. Valjda i najuglednije? Novinar je imao saznanja da deo policije koja štrajkuje zbog malih plata i loših uslova rada može izvršiti državni udar. Mogao je predsednik Nikolić da kaže da su u pravu, i stvar je svršena. Demokratski i legitimno izabrani premijer i vlada bili bi zamenjeni nekima, koji su takođe izabrani, ali nemaju toliku podršku biračkog tela. Pored predsednika države omaleni urednik najviše je tipovao na jednu ministarku!
      Posle se stvar razvodnila, pa se državni udar očekivao od urednika drugog dnevnog lista. Međutim, policija i vojska ne daju premijera. Lično su ministri vojske i policije dali reč: puča neće biti. Ova dva pouzdana stuba bezbednosti ne spavaju. Bdiju nad Srbijom. Dok je ovakve vojske i policije premijer ne treba da brine. Narod i tako ne brine. Prebrinuli smo na vreme!
      Tresla se gora, rodio se državni rijaliti. Malo toga je dostupno prosečnom građaninu. Penzije nikakve, plate bedne i neredovne, prosveta, zdravstvo, pravosuđe, kultura, moral, sve na niskom stepenu. Osim pouzdane vojske i policije, izgleda da samo još informisanje drži korak s naprednim svetom. Mediji su slobodni i nezavisni, novinari uticajni u društvu. Priznati i cenjeni. Eto, onaj već citirani, Napoleonovog formata i ambicije premijera slobodno nazove budalom. A drugi, iz suprotne strane i suprotnog lista, optuži premijera za krivično delo. Potom premijer ekspresno ode na detektor laži i dokaže da je ispravan i pošten. Narod ne mora više da prati samo starlete, folk dive i kriminalce. Eto mu rijaliti programa na najvišem nivou. Pa neka zlobnici posle kažu da nema slobode štampe. Štampa je potpuno slobodna i može se uporediti sa psom i lancem. Pojedini novinari slobodni su kao pas na lancu, a drugi se ponašaju kao pas otkačen s lanca!
          Mišljenja smo da je dostignut viši nivo u informisanju. Od puke profesije došlo se do umetnosti. Sve ovo podseća na komediju. S elementima tragedije. Dakle, tragikomedija ili groteska. Sreća u nesreći je da nema državnog udara. Lično premijer priznao. Bilo je samo pokušaja urušavanja vlasti. U Srbiji se popreko gleda na one koji bi da uruše vlast. U demokratskom svetu urušavanje vlasti normalna je stvar. Zato stranke i postoje. One koje nisu u vlasti pokušavaju da se vlasti dočepaju. Neprestano kritikuju vlast. Isto kao i pojedinci; intelektualci, novinari, sindikalni lideri, obični građani. Vlast se od kritika bori boljim radom i rezultatima. Ako rezultata ima, narod će ih nagraditi. Na sledećim izborima. U suprotnom, ako samo pričaju, obećavaju, napadaju prethodnike a ništa novo ne donose, ili ako su im rezultati i gori od prethodnika, na slobodnim izborima biće kažnjeni.
        Takođe je dobro što puč nisu izvršili novinari. To jest, dvoje-troje urednika jednog perifernog dnevnog lista. U Srbiji je bilo mnogo prevrata i nasilnog obaranja vlasti. No, to su činili oficiri ili uticajni političari. Isto kao u Africi, Aziji, Latinskoj Americi. Razni odbačeni generali, pukovnici, ponegde poručnik ili čak narednik u jednom slučaju, izvršavali su puč i nasilnu smenu vlasti. Novinari tako što nigde nisu uspevali. Pogotovu ne sami novinari i ne u tako malom broju. Da ne govorimo o ugledu tih pučista novinara u samoj Srbiji. Da je za puč postojala namera, kao što, videli smo, nije, i da je nekim slučajem uspeo, Srbija bi po još nečem bila jedinstvena i prva u istoriji. Dobro da barem u ovome nismo prvi!

Miodrag Tasić
         
   
 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК