U Ovsištu kod Topole 25. decembra je svečano otvorena obnovljena rodna kuća našeg velikog satiričara Radoja Domanovića (1873-1908), u kojoj se nalazi ogranak Gradske biblioteke iz Topole.
Domanovićev spomen dom rekonstruisan je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Opštine Topola, koji su za ovu namenu izdvojili po 15 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Prethodna obnova kuće, stare više od 150 godina, obavljena je 1973. godine.
Na otvaranju obnovljenog objekta govorili su Mladen Vesković, viši savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Repubike Srbije, Aleksandar Čotrić, predsednik Skupštine Fonda "Radoje Domanović", Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije i Slađana Mitrović, direktorka Gradske biblioteke "Radoje Domanović" u Topoli.
Svi govornici su izrazili nadu da će spomen dom Radoja Domanovića postati mesto u kojem će se održavati književne manifestacije, izložbe, koncerti i koje će posećivati učenici iz cele Srbije.
Radomir Andrić, predsednik UKS uručio je nagradu "Radoje Domanović", Bojanu Ljubenoviću iz Beograda, za najbolju knjigu satire u 2014. godini. Ljubenović je nagrađen za knjigu satiričnih priča "Pisma iz Srbije".
Predstavnici Ministarstva kulture i informisanja i Udruženja književnika Srbije poklonili su primerke većeg knjiga ogranku Biblioteke u Ovsištu.
U ovom prostoru upriličena je izložba "Stara Srbija" - sto crteža Živojina Andrejića.
Obraćajući se prisutnima Aleksandar Čotrić je rekao:
"Radoje Domanović se sigurno danas raduje što je obnovljen njegov dom. Od danas je po drugi put među Srbima. U ovoj kući rođen je pisac koji nije umro. Ovde je ugledao svet najveći srpski satiričar, čije delo je sve veće i veće. Imali smo mnogo vođa, i samo jednog Domanovića.
On živeo teško, ali je imao lako pero. Autor „Stradije“ je šibao osionost vlasti i servilnost podanika, a njega je šibao život. Bio je siromašan, a njegovo delo je obogatilo srpsku književnost. Bio je bez sredstava za život, a jedina sredstva kojima je raspolagao bila su stilska, umetnička sredstva - ironija, sarkazam, alegorija i hiperbola.
Otac moderne srpske satire je uspevao i nešto gotovo nemoguće za tadašnju Srbiju - da živi od novinarskog i književnog rada. Rušeći autokratski režim, izgradio je srpsku satiričnu pripovetku. Radoju su poverovali, tek kada je prestao da piše realistički. Dangom je udario najsnažniji pečat srpskoj satiri. Bio je član stranke, a napisao je najžešću satiru o predsedniku te iste stranke.
Živeo je kratko, svega 35 godina. Disao je život punim plućima, a umro je od tuberkoloze. Prošlo je sto godina od njegove smrti, a Domanovićevo delo je i dalje živo, življe neko ikada. U nekoliko škola, u kojima je predavao, kao nepodobni pisac, dobijao je otkaze, a sada brojne škole širom Srbije ponosno nose njegovo ime.
Domanović ostaje kao svetao primer, jer je u njemu gorela unutrašnja vatra. Srpski Gogolj umro je usamljen, ali i jedan vek kasnije okuplja sve nas koji se družimo s njegovim delom. Imao je troje dece u braku, ali i stotine potomaka na književnom polju. Bio je mađioničar reči, a svi najbolji srpski satiričari izašli su ispod njegovog velikog, crnog šešira.
Hvala dobrim ljudima koji su obnovili kuću Radoja Domanovića, u koju će dolaziti đaci, profesori, pisci, slikari, muzičari, čitaoci, turisti... Verujemo da će ova kuća biti i škola, i biblioteka, i muzej, i kulturni centar.
U Domanovićevoj rodnoj kući rađaće se misli, ideje, knjige i umetnička dela. Hvala piscu pripovetke o slepom vođi, što nam otvara oči!"
0 коментара:
Постави коментар