Reciklaža
Evropa nema alternativu i Srbija stremi Evropi. A Evropa nas žudno
i željno čeka. Razume se. Ali, da bi se ušlo u društvo bogatih i
odabranih, (uslovno rečeno bogatih, jer Grčka, Bugarska, Rumunija,
Hrvatska i još poneki iz te skupine ne plivaju u bogatstvu) moraju
neka pravila da se poštuju. I da se ispune neki uslovi.
Elem, nije dovoljno samo da se odreknemo starih saveznika i
prijatelja; čitaj Rusija. Moramo da se odreknemo dela svoje teritorije
i da ga mirno i pokorno prepustimo novim prijateljima; čitaj Arnauti!
Takođe ćemo morati stalno da proširujemo prijateljstva s bivšim (da li
samo bivšim?) neprijateljima: čitaj Amerika, Britanija, Nemačka,
Turska... Ima i drugih uslova, no mi da se okrenemo jednoj stvari koja
i za nas može biti korisna. Ukoliko usvojimo evropske norme ponašanja
po ovom pitanju.
Radi se o reciklaži iliti po srpski, preradi otpada. Ako hoćemo u
Evropu, onda da prionemo na đubre. To jest, đubre da preradimo, da ga
neutrališemo, da od đubreta bude neke koristi. Kod nas barem do sada
od đubreta samo smo štetu imali. Em se širi nesmetano gde mu je volja,
em zagađuje i uništava i ono malo čistog i neukaljanog što je
preostalo. Naše smeće se raširilo. Gde god pogledaš naletiš na otpad.
Putevi vrve od đubreta. Reke, jezera, železničke pruge i stanice, čak
i one novootvorene i svečano puštene u saobraćaj! I ma koliko da se
kamera trudi, smeće izbije u prvi plan!
Da ne govorimo o đubretu po gradovima i selima naše zemlje ponosne.
Tek po šumama i gorama, na livadama. Svuda ga ima, zaista. I kako ga
se rešiti? Kako ga preraditi? Teško će to ići. Nije ni đubre kao što
je nekad bilo. Oće da prevari. Lepo upakovano, nalickano, doterano. Ne
smrdi ko nekad. Može da zavede. Ne jednom. Više puta će te prevesti
žednog preko vode. Umesto da takvo đubre baciš u kontejner, da ga se
rešiš jednom za svagda, ti ćeš posegnuti za njim, sve misleći da od tog
smeća još može biti neke fajde!
I tu si grdno pogrešio. Smeće ne može ponovo da se koristi bez
rizika po zdravlje. Plastična boca samo jednom može da se upotrebi. Ako
se sipa neka druga tečnost u ispražnjenu bocu, preti opasnost da se
otrov iz plastike pomeša s tečnošću. Kartonska ambalaža, jednom
korišćena, sama po sebi nije više za tu namenu. Isto je i sa metalom,
drvetom, staklom...
Zato treba otpad ukloniti što brže možeš. Ono što je jednom bilo
na sceni, misli se na ambalažu, drugi put nema isto svojstvo. Menja se.
Izvitoperi se. Potpuno promeni izgled i ponašanje. Ne možeš ga
dokučiti. Stoga ono što je upotrebljavano odmah u reciklažu. Pod presu.
Posle možda ispadne i kakvo dobro iz toga!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар