INTERVJU
ZA „ŠIPAK“ SA SLOBODANOM SIMIĆEM, PREDSEDNIKOM „BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG
KRUGA“
Jednom su
me baš pitali na tu temu, da li bi trebalo naše političare podvrgavati
psihijatrijskim pregledima. Moje mišljenje je da je to potpuno besmisleno, jer
je upravo demokratija mehanizam koji vrši trijažu vršilaca vlasti. Ne možemo poreći
da čak i mi u Srbiji imamo kakvu-takvu slobodu izbora. Pa izvolite, dragi građani,
birajte. I dobro obratite pažnju. A ako se ispostavi da većini imponuje nekakav
duševni bolesnik i ako ga većinski izaberu u demokratskom postupku, zašto bi
bilo kakav psihijatar trebalo tu da se meša i osporava demokratsko pravo svojih
građana? E sad, kakvi su naši izbori, tu definitivno više ne mogu pomoći ni
psihijatri.
 |
| Slobodan Simić, predsednik BAK-a |
Šipak: Gospodine Simiću, nedavno ste
izabrani za predsednika „Beogradskog aforističarskog kruga“, vi kao psihijatar
po struci, šta poručujete pacijentima o kojima pišete i da li će se, sada, kada
ste Vi na čelu ovog Udruženja, satiričari i dalje ludo zabavljati?
Simić: Da, upravo
sam izabran za predsednika BAK-a i smatram to ozbiljnim komplimentom od kolega
aforističara koji su me izabrali. Biti
na čelu najpoznatijeg i najznačajnijeg udruženja srpskih aforističara i satiričara
zaista predstavlja čast. A s obzirom da sam i jedan od osnivača „Beogradskog
aforističarskog kruga“, osećao sam i
određenu ličnu obavezu da dam svoj doprinos
u prezentaciji i afirmaciji najoriginalnije i najsimpatičnije književne forme
naše književnosti - malenog aforizma.
A što se
mene tiče, ja uopšte ne pišem o pacijentima. Ja, a mislim i svi mi, pišemo o onima koji na razne načine zasluže da
se nađu u našim satiričnim opservacijama i kritikama. Jednom su me baš pitali na
tu temu, da li bi trebalo naše političare podvrgavati psihijatrijskim
pregledima. Moje mišljenje je da je to potpuno besmisleno, jer je upravo
demokratija mehanizam koji vrši trijažu vršilaca vlasti. Ne možemo poreći da
čak i mi u Srbiji imamo kakvu-takvu slobodu izbora. Pa izvolite, dragi građani,
birajte. I dobro obratite pažnju. A ako se ispostavi da većini imponuje nekakav
duševni bolesnik i ako ga većinski izaberu u demokratskom postupku, zašto bi
bilo kakav psihijatar trebalo tu da se meša i osporava demokratsko pravo svojih
građana? E sad, kakvi su naši izbori, tu definitivno više ne mogu pomoći ni
psihijatri.
Takođe
mislim da se satiričari uopšte ne zabavljaju pišući satiru. Satiričari su po prirodi
stvari zabrinuti ljudi. Oni uočavaju mane, greške i nepravilnosti u našoj zajednici
i svetu koji nas okružuje i pokušavaju svojim izražajnim sredstvima, u koje
spadaju humor, ironija i sarkazam, da što
više razobliče i istaknu te raznorazne nepravilnosti,
sa suštinskom verom da će to detektovanje i ukazivanje pomoći da se mane i
otklone. Zato mi se čini da su satiričari u dubini duše i idealisti, koji se
svojom kritikom bore za bolji, pošteniji i pravedniji svet.
Šipak: Možete li nam reći plan rada BAK-a u
periodu koji dolazi?
Simić: S obzirom
da sam upravo izabran, planiram da prezentujem svoj detaljniji plan rada
Upravnom odboru na prvoj narednoj sednici. Ono šte je sigurno je da će BAK
nastaviti svoje redovne planirane aktivnosti za ovu godinu: „Festival
satirične priče“ u aprilu, „Satirafest“
u oktobru i „Novogodišnji satirikon“ u decembru. Upravo je predloženo da 7.
maja obeležimo 50 godina od smrti Stanislava Ježi Leca, legendarnog poljskog
aforističara i rodonačelnika savremenog satiričnog aforizma. Naravno, svaki
član BAK-a pojedinačno svojim aktivnostima doprinosi i radu udruženja, a
članovi BAK-a su svakako najaktivniji i najuspešniji naši aforističari, i svake
godine su prisutni na gotovo svim smotrama, festivalima i susretima u zemlji, regionu
i u inostranstvu.
Šipak: Prošle godine ste izdali antologiju
erskog aforizma pod nazivom „Odjeci u provaliji“ u izdanju „Agore“ iz
Zrenjanina, recite nam, razlikuje se današnji erski humor od onog „starog“,
koji datira još iz doba vladavine Turaka i da li se taj erski humor razlikuje
od npr. ovog beogradskog?
 |
| Naslovna strana antologije erskog aforizma "Odjeci u provaliji" |
Simić: Napravio
sam izbor aforizama 18 autora koji su rođeni ili su živeli u užičkom kraju. I
smatram da je onaj „ legendarni“ erski humor našao utočište baš u novom
savremenom aforizmu. Naravno, užički aforizam je deo velike porodice srpskog
aforizma i u tom smislu se suštinski ne razlikuje od recimo beogradskog. Ali
mislim da nije slučajno što su u knjizi zastupljeni npr. legenda srpske aforistike Rade Jovanović, po
mnogima najbolji srpski aforističar, Bojan Bogdanović, jedan od najboljih
bosanskohercegovačkih aforističara, Dejan Tofčević, koji se ubraja u sam vrh
crnogorske aforistike, Đorđe Otašević jedan od najznačajnijih članova BAK-a, i verovatno najveći talenat srpske aforistike,
prerano preminuli Vladan Sokić. Teško da može da se okupi jača aforističarska „
petorka“ na jednom mestu. Dakle, čini mi se da je erski humor pomogao erskim aforističarima da
se vinu u sam vrh srpske satirične književnosti.
Šipak: Vaš aforizam „Demokratiju nemam.
Hoćete li nešto sa roštilja?“ je mnogo citiran (više kraden, da stvar nazovemo
pravim imenom) na internetu, ali i ispisivan kao grafit po zidovima širom
Balkana, da li nam možete reći kako je aforizam nastao i kada; i kako se
osećate (eto jednog pitanja iz psihologije) kada neko koristi Vaše radove na
neadekvatan način, tj. kada ga ukrade? Ima li nekog leka protiv toga?
Simić: „Demokratiju
nemam. Hoćete li nešto sa roštilja?“ – je aforizam koji otvara moju četvrtu
knjigu aforizama „ Siminom ulicom“ iz 2007. godine. Nastao je u periodu posle
tzv. „demokratskih “ promena, kada se ispostavilo da od silne najavljene i
obećane nove ponude u srpskom restoranu, na žalost, eto, demokratiju nemamo,
ali na meniju srećom uvek imamo
roštilj...koji uostalom svi mnogo više vole.
A što se
tiče „ pozajmljivanja“ aforizama i priča, ja lično zaista nemam ništa protiv
ako je to preuzimanje od strane nekog slučajnog čitaoca kome se to nešto negde svidelo
pa želi da podeli i sa drugima, naročito na društvenim mrežama. Mislim da je to ujedno i najveći kompliment
svakog pisca: da postane „ narodna umotvorina“. Aforizam i jeste nešto što bi „
svako rekao da se setio“. Ali naravno da imam protiv da se moj aforizam nađe potpisan
od strane drugog aforističara, ili, što se na žalost prečesto dešava, i u
nečijim autorskim knjigama. Ali takve pojave najčešće su povezane pre svega sa
neobaveštenošću mlađih autora u sklopu nedovoljnog čitanja i praćenja prethodne
produkcije. Zato uvek savetujem mlađe kolege da pre nego što brže-bolje objave
novu knjigu, prvo pročitaju neke stare, i iznenadiće se koliko je „ njihovih“ aforizama već odavno napisano.
Šipak: Znamo da srpska satira ima slavnu
prošlost i sadašnjost, a ima li budućnost?
Simić: Satira, moglo bi se reći, na žalost, ima
budućnost u Srbiji. Bilo bi divno da više nemamo o čemu da pišemo, ali, sva je
prilika, satiričari će se „ naraditi“.
Ili, što
reče jedan aforizam: „Satiričar- jedina
sigurna karijera u Srbiji.“
Razgovor vodio: Igor Braca Damnjanović DIB
0 коментара:
Постави коментар