L(j)udi ljudi
Bože mili, čudna mi čuda,
Bolje od svih prošao je Juda,
Ćuti, gleda, srebrnjake broji,
Njegovi su i moji i tvoji.
Briga njega šta će ljudi reći,
O poštenju, istini i sreći,
Dobio je pravo da presudi,
"Jesu ludi, al' i oni su ljudi."
A ne zna se gde ih više ima,
Da l' na vrhu, il' na spiskovima?
Zato mene ništa i ne čudi,
Što su danas čak i ljudi ludi.
Narod treba vremena i truda,
Da prebroji koliko je Juda,
Neki hoće, a neki se boje,
Da ne naiđu i na ime svoje.
Eh narode, tako ti i treba,
Igru imaš, snađi se za hleba,
Rado bi se priklonio Judi,
Da srebrnjake neko ti ponudi.
Sad svi žale, kukaju i kunu,
Najlakše im da na druge pljunu,
Druge pljuju, a sebe ne vide,
Pa se čude što im loše ide.
Posle bitke svi su generali,
Sada znate i što niste znali.
Vi što niste, i vi što ste ludi,
Bar probajte da budete ljudi!
Marina Aristo Marković
0 коментара:
Постави коментар