Živojin Denčić
POLITIČKA PSIHOPATOLOGIJA
DOKSOMANI
POLITIČARI
Ne podnosi se ništa teže od niza lepih dana.
Gete
(Goethe)
Doksomani, častoljubivi, ugledoljubivi, uvaženja žudni i megalomanski
političari su osobe s osnovnom težnjom da im se stalno odaje priznanje, ukazuje
na njihovu važnost, ističe njihova naročita vrednost, njihova superiornost;
često su političari sa mnogim osobinama koje imaju i histerični političari.
Od raznovrsnih doksomana interesantni su političari samohvališe i
pustolovi (hohšapleri). Doksomanim političarima nagoni su kolebljivi; odbanbeni
nagoni izopačeni; imaju ekspanzivne težnje, i to za ličnim usavršavanjem
prosečne ili slabe, ali težnja za podvlašćivanjem i težnja ka ovekovečenju im
je jaka. Njihovom delatnošću dominiraju lični motivi i egocentrične pobude,
tako da su prvenstveno asocijalni, a često i antisocijalni.
O samohvališama, autoreklamerima, renomistima, željnim uvaženja, što se
sami ističu, u svakom društvu nameću svoju ličnost, pevaju slavopojke o svojim
vrlinama i sposobnostima, pisano je kao pseudolozima, lažovima, varalicama,
hohštaplerima. U ovu grupu mogu se ubrojiti ipolitičari "renomista
fantazera", koji stalno "kuju planove", prave neke projekte,
dosađuju tim planovima celoj svojoj političkoj okolini, pa i vlastima, da
najzad od toga ne bude ništa, a oni da se pojave sa drugim projektom. Ne treba
zaboraviti da i među ženskom političkom elitom ima ovakvih samohvalisavih,
doksomanskih avanturističkih političarki, koje mogu biti vrlo nezgodne, posebno
u slučajevima kad im je fantazija zaokupljena seksualnim priželjkivanjima, te
ne podvajaju stvarno od imaginarnog. Iz te doksomanske težnje pojedini
političari iznose o sebi prosto megalomanske pojedinosti, da imaju "visoka
odlikovanja, krupne veze s inostranstvom, tajanstveno poreklo, romantične
ljubavne odnose, milionska nasleđa, sakrivenu imovinu i et setera. Ova doksomanija odnosno megalomanija kod pojedinih
političara može ići tako daleko da ih navede na misao kako treba nešto krupno
učiniti, pa će se kroz istoriju, do uvečnost, proslaviti ili čak blistati i
njihovo ime.
Ne postoji jedan jedinstven tip pustolova; tako, hohštapleri se mogu
naći i među optimistima i među povodljivim tipovima, kao i među parafreničarima
s megalomanskim idejama. pa i među osobenjacima, ali glavnina političkih
pustolova (hohštaplera) svrstava se u grupu histeričnih pseudologa i varalica i
u grupu doksomansko-megalomanskih plitičara. Postoje i politički pustolovi i
autoreklameri - početnici. Oni se još u detinjstvu odlikuju bujnom fantazijom,
i tada već sebe stavljaju (megalomanski) u centar izmišljenih događaja. Često
se kod njih očita pseudologija phantastika.
0 коментара:
Постави коментар