Nije važno pobediti...
Osnivač novih Olimpijskiih igara, Pjer de Kuberten, zamislio je te igre kao sportsku borbu u kojoj je prvenstveno važno bilo učestvovati. Pobeda je ipak bila u drugom planu. Navodno je rekao: Važno je učestvovati, nije važno pobediti. To, doduše, odudara od onog poznatog olimpijskog gesla: više, brže, bolje!
Jedno s drugim ne ide zajedno. Ni u staroj Grčkoj pobednici olimpijskih takmičenja nisu oskudevali u slavi i priznanjima. Grci su ih poštovali i slavili skoro kao bogove. I tako, od 1896. godine i prvih obnovljenih igara u Atini, shvatilo se koliko bi te igre mogle da se iskoriste na političkom planu. Pogotovu je Hitler umeo da promoviše i sebe i svoju nacističku Nemačku na igrama u Berlinu 1936. godine. Istovremeno igre postaju sve više medijski spektakl i izvor velike zarade.
Nakon drugog svetskog rata sport postaje stvar prestiža između kapitalističkog sveta i zemalja socijalističkog uređenja. Amerika, najpre s jedne strane i Sovjetski Savez i Istočna Nemačka s druge, nisu birale sredstva i načine da ostvare što više medalja, pobeda i rekorda, kako bi i time dokazale da je njihov politički sistem bolji i uspešniji. Umesto da sport ujedinjuje i oplemenjuje ljude, postao je rat u malom!
Deca se odvajaju od roditelja u najranijem dobu, katkad i sa četiri-pet godina i mukotrpnim treningom i spartanskom disciplinom od njih se stvaraju sportski pobednici i osvajači medalja na velikim takmičenjima. Pre svih na olimpijadama koje se održavaju jednom u četiri godine. Sportisti se manje ili više otvoreno, odnosno skriveno, napumpavaju hemijskim supstancama. Takozvani doping od čoveka stvara mašinu koja samo treba da pobeđuje na takmičenjima. Posle može i da umre, to nikoga više ne dotiče. Bitne su medalje. Istovremeno se sve više proširuje broj olimpijskih disciplina. Ide se u nedogled s novim "sportovima". Odbojka u pesku oskudno odevenih takmičarki, badmington, ženski boks, uskoro možda pljuvanje u dalj, igra klikerima, stoni fudbal, privlačiće nezapamćeno interesovanje publike!
Još jedna karakteristika odlikuje savremene olimpijske igre. Ranije se zahtevalo da na igrama učestvuju samo potpuni amateri. Sportisti koji su se ogrešili i malčice i tu i tamo zaradili neku crkavicu od sporta, neretko su gubili medalje. Danas na igrama učestvuju ravnopravno sportisti koji godišnje zarade i desetine miliona dolara! Ljudi koji ceo svoj život podređuju treningu, takmičenjima i medaljama. I pre svega novcu. Teniseri, američki košarkaši, svetske fudbalske zvezde samo kao ilustracija. O onome " nije važno pobediti"..., ne treba trošiti reči.
Svakako da će timovi lekara, naučnika, trenera i ostale bulumente iskoristiti svaku mogućnost da "unaprede" fizičke predispozicije svojih pulena. Cilj opravdava sredstvo. Samo kreten može poverovati da će neko prirodnim putem podići trostruko više tereta od svoje težine, da će satima voziti bicikl brzinom Ferarija ili pretrčati 42 kilometra za dva sata! Kada danas izbacuju ruske sportiste zbog dopinga, sigurno su u pravu. Ali bi još više bili u pravu da izbace i sve druge. Olimpijske igre niti su igre niti više imaju smisla. Nadrogirani bilmezi kolju se i lome da bi uveselili publiku željnu pobede. Manje onu na tribinama modernih koloseuma, više onu kraj televizora i računara. A sve u cilju političkog prestiža, medijskog kiča i ogromnog novca. Jer sve je politika i novac. Još jedino poneki pošteni sportista daje primat sportu nad politikom. Baš kao predsednik Srpskog olimpijskog komiteta koji nije podigao glas protiv ulaska "Kosova" u olimpijski pokret iako Kosovo nije država i nikada neće ni biti. Čak i da ih ceo svet prizna, to tamo neće dobiti okvire države. Eventualno mafijaška podružnica. Ovaj naš kaza da je on sportista i ne može da meša sport i politiku. Moguće i da mu propali biznis s vodama nije dozvolio da se potpuno posveti svom olimpijskom poslu? Ili neki mogući problemi sa ženom i porodicom? U svakom slučaju kad već nismo ni u čemu nešto posebno, kamo sreće da ovoga nikada nismo videli na čelu Olimpijskog komiteta Srbije. Nismo zaslužili da nas vodi čovek ovakvih kvaliteta!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар