NAJBOLJA SATIRIČNA PRIČA "SATIRA FESTA 2016."
 |
| Dragutin Minić Karlo na karikaturi Milorada Rankova |
SAN ZIMSKE NOĆI
Kako sam shvatio da
poverenje u pravosuđe i policiju može da se izgubi preko noći.
Sneg je vejao kad
sam, u sitne sate, izašao iz kluba. Napolju je bilo ledeno kao na Severnom
polu. Ubacio sam na zadnje sedište svoju noćašnju pratilju, ne sećam se imena,
„urađenu do daske“, ušmrkao još jednu podužu crtu, ušao u džip i nagazio gas.
Sneg je vejao sve jače.
Ne znam koliko dugo
sam vozio, kad naleteh na jato pingvina. Prošao sam kroz njih kao kroz perje.
Au, prolete mi kroz glavu, da nisam stigao na Antarktik, jer tamo oni žive,
koliko sam učio u ono malo škole. Mora da sam skrenuo na jug kod Albukerkija.
Sneg je vejao još
jače. Odjednom, beli medved. Dodao sam gas i malo ulubio haubu. Pa, beli
medvedi žive na Arktiku, setih se. Au, čoveče, skinem na dvesta i nastavim.
Kroz zavesu od snega
videh kako se jedna foka tetura. Ostvila mi je uljani trag na šoferšajbni.
Sneg je i dalje
vejao, kad sam stigao kući, i sebe i onu živu nekretninu strpao u topli krevet.
Ujutro, probudilo me
je zvonce na vratima. Izađoh mamuran, kad ono – policija. Jedan doberman u
zimskom kaputu, ošišan kao američki marinac, upre prst u dvorište.
- Gospodine, da li je
ono vaš belo-crveni džip?
- Mislite beli? –
nekako se pribrah.
- Pa, hauba mu je
crvena, gospodine- reče on strogo.
- A, to, mora da su
ga neka deca noćas farbala, onako iz obesti- pokušah da mu objasnim.
- Nije to farba,
gospodine, noćas ste pregazili jednu grupu dece, ženu u beloj bundi i jednu
trudnicu, koja je upravo krenula u porodilište- nabroji mi on kao neke
prtekršaje.
- Nemoguće, imam
alibi – prekinuh ga. - Noćas sam bio na Arktiku i Antarktiku, što može da
potvrdi i ova devojka – Sine, dođi, pozvah je, jer sam joj zaboravio ime.
- Ljubinka, Lula za
vas, inspektore - reče ona mazno. - Da, bili smo tamo noćas kako reče moj
momak.
- Pa, da li je tamo
hladno? - upita policajac, čini mi se pomalo podrugljivo.
- Prilično- reče Lula
nekako nesigurno.
Policajac se okrenu
prema meni :
- E,pa, idemo da te
malo zagrejemo - reče, uhvati me za ruku, ubaci u auto i odvede u neku
zagušljivu zgradu sa malim prozorima. Tamo su mi obukli neku štraftastu
trenerku i ugurali hodnik. Jedan ortak, u isto takvoj trenerci, me zapita:
- Šta je, brate to
bilo?
- Ništa, brate,
tipična policijska nameštaljka - odgovorih mu.
Eto, to je bila noć
kada sam potpuno izgubio poverenje u institucije sistema.
Dragutin Minić Karlo
U užem izboru bili
su:
- Miodrag Stošić: Idi
idi nesanice
- Bojan Ljubenović:
Prvi put je najteže
- Miladin Berić: Alo,
alo
- Dragan Matejić:
Klinika Švarcvald
0 коментара:
Постави коментар