ОБЈАВЉЕН ЗБОРНИК
СРПСКОГ ХУМОРА И САТИРЕ
У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ
Под насловом „Смех није грех“ објављен је зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори, који је приредио књижевник из Београда Александар Чотрић.
У овом избору на више од 420 страна налазе се афоризми, епиграми, песме и приче 93 аутора из 23 земље света - Аустралије, Аустрије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Италије, Јапана, Јужноафричке Републике, Канаде, Мађарске, Македоније, Немачке, Пољске, Румуније, САД, Словеније, Турске, Француске, Холандије, Хрватске, Чешке, Црне Горе, Швајцарске и Шведске, са свих пет континената. За сваког писца наведени су и основни биобиблиографски подаци.
Занимљиво је да су по својим основним занимањима аутори из Зборника - амбасадори, посланици, професори универзитета и школа, филолози, лекари и медицински радници, архитекте, официри, инжењери, банкари, трговци, новинари, контролори летења, историчари, музичари, економисти, правници и слободни уметници.
Приређивач Зборника Александар Чотрић напомиње у уводнику да је бирао „дела према естетском и уметничком критеријуму, чија се вредност огледа у садржају, форми, језику, стилу, предоченим мислима и идејама, као и у етичким ставовима и хуманистичким и моралним порукама“.
Чотрић додаје и да се руководио принципом да буду „представљени ствараоци рођени у деветнаестом и двадесетом веку, да трајно живе изван Србије, да пишу на свом матерњем – српском језику и да се изјашњавају да припадају српској књижевности“.
Најчешће теме хумористичко-сатиричних дела у зборнику „Смех није грех“ су дехуманизација друштва, удар великог капитала на малог човека, транзиција, приватизација, незапосленост, социјални проблеми, избори, странке, однос Европске уније према Србији, Косово и Метохија, медији, протекли балкански ратови, интервенционизам великих сила, женско-мушки односи...
Зборник је објавио Савез Срба у Румунији, а рецензенти су др Славомир Гвозденовић из Темишвара и Витомир Теофиловић из Београда.
„Реч Зборник није права реч - књига је строги одабир, репрезентативна панорама, скоро антологијска селекција. Намерно није антологија у најстрожем смислу те речи да би нам предочила што ширу, панорамску слику нашег књижевног стваралаштва у свету, да осетимо пулс њиховог живота далеко од матице. Зато је ова књига и својеврсна хроника, социо-психолошка слика нашег народа у окриљу других политичких и културних образаца, у опреци или садејству с обрасцима понетим из завичаја“, истиче у рецензији Витомир Теофиловић.
Књигу је илустровала Анастасија Васић из Београда, а аутор насловне стране је Никола Драгаш из Панчева.
0 коментара:
Постави коментар