RECI NE RASIZMU
Kada sam ja bila pionirka
to se zvalo bratstvo i jedinstvo,
sad je možda ime promenjeno,
ali nije srpsko gostoprimstvo.
Mi smo narod srca velikoga,
ne delimo ljude mi po boji,
da l’ su beli, crni ili žuti,
podjednako dobri bilo koji.
Osetila to tri mlada crnca
što za srećom u beli svet pošli,
preko reka, planina i mora
iz Afrike u Srbiju došli.
Kad su stigli u grad pod Bagdalom
u “Napretku” fudbal da igraju,
nekoliko naših devojaka
došle odmah da ih upoznaju.
Sad ih one sa tribina prate
i sa njima izlaze na piće,
obilaze znamenita mesta,
diskoteke i gradske kafiće.
Voleli bi ovi fudbaleri
da obiđu i njihovo selo,
al’ devojke nešto se ustežu,
ne zovu ih, evo, leto celo.
Sve se plaše šta će selo reći,
kakve li će priče da izmisle,
jer što mogu dve-tri alapače
mnogo veći umovi ne smisle.
Ne radi se ovde o rasizmu,
niti one vode versku borbu,
to su samo radoznale žene
i zaprška za svačiju čorbu.
Za mišljenje sela da ne haju,
to devojke savetuje tetka,
da nastave to lepo druženje
za dobrobit svetskoga poretka.
Vesna Mihajlović
0 коментара:
Постави коментар