Udri, Bože, sa nebesa...
Ovako je pisao veliki pesnik, rok pevač i istinski satiričar svojevremeno.
- Udri, Bože, sa nebesa / dva-tri dobra zemljotresa!
Zemljotres može da doprinese napretku društva. Pogotovu ako ne izazove stradanje stanovništva, ranjene, unesrećene. Baš tako je u jednom delu zajedničke nam države zemljotres doveo do progresa i opšteg napretka. Sad, možda nisu baš svi oni kojima su porušene kuće, stanovi, domaćinstva prosperirali od obnove, ali mnogi su omastili brkove. Nije im bilo loše!
Mislim da je to poenta stihova Bore Čorbe!
Možda deluje apsurdno, ali i pokušaj državnog prevrata, odnosno atentata na najvažniju ličnost u državi, takođe može pospešiti napredak i učvrstiti državu koju su pučisti hteli da bace na kolena. Kako to? Prvo, ako propadne nasilni prevrat i predsednik, to jest, premijer ostanu živi, ujediniće se sve napredne, patriotske snage u državi i samim tim će ta država biti još jača u budućnosti! Drugo, i sami pobednici će se postarati da učvrste jedinstvo tako što će eliminisati protivnike!
Turska je najbolji primer za prethodne tvrdnje. U Turskoj je pokušan državni udar i navodno smaknuće prve političke ličnosti te zemlje. Nije baš jasno ko je pokušao puč, ko je sve učestvovao u tome, ne zna se pouzdano ni da li je toga zbilja i bilo. Tek, u međuvremenu je pohapšeno ili izbačeno s posla na desetine hiljada oficira, policajaca, tužilaca, profesora... Sada se ide na novinare. Uskoro mogu i seljaci da strepe za svoju sudbinu. Sutra moguće i bozadžije, kelneri, čistači cipela?
Montenegro nije država veličine jedne Turske. Nije ni približno. Stoga je u Montenegru dovoljno bilo i dvadesetoro terorista iz Srbije da pokušaju državni udar i hapšenje najdemokratskijeg Gospodara na Balkanu. Doduše, od dvadesetoro prvobibitnih uhapšenih i optuženih za terorizam brojka se za nekoliko dana smanjila na četrnaestoro, da bi samo koji dan potom svedena na troje; na penzionisanog policajca obolelog od karcinoma, babu od 60 godina i vrlo upečatljivu figuru koja je izgleda iz Beograda pokušavala teroristički prepad! Kakva država, takvi i teroristi, ili tačnije kakav Gospodar i demokratija, takvi i zaverenici!
Kad bi nebrojeni junaci iz nekadašnje Srpske Sparte nekim slučajem ustali iz groba, verovatno bi odmah presvisnuli. Valjda zato što njihovu Crnu Goru, državu nekada najčestitijih i najodanijih Srba, danas "terorišu" Srbi iz Srbije? A možda i stoga što bi videli na šta se svela njihova sveta i krvlju osvojena i odbranjena Otadžbina? I ko danas sedi na tronu Svetog Petra Cetinjskog i Vladike Njegoša?
Sve je to u znaku šta bi bilo kad bi bilo. A šta god da je bilo, puč, prevrat, atentat i terorizam, naročito još ako nije uspešno izveden, demokratskim, progresivnim snagama, demokratski izabranoj vlasti može dati samo vetar u leđa. Obično se u takvim prelomnim trenucima narod manje opterećuje bedom, korupcijom, kriminalom, obespravljenošću, odsustvom perspektive. Cilj opravdava sredstvo. Makar za koji mesec i dan, ako već godine nisu izvesne!
P.S. Uputstvo za mlađe od dvanaest godina: svaka sličnost s događajima i ličnostima, slučajna je!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар