АФОРИЗМИ ЗА ДЕЦУ НЕДИЉКА БЛАЖИЋА

v Дјеца иду у школу, да родитељи не морају бјежати од куће.

v У школи могу да се сликам са професорима, а послије са дипломом.

v Професорица хоће да ме направи љубоморним. Рекла ми је да жели да упозна мог тату.

v Јуче је напунио двије године, а о гаћама нећу да причам.

v Једни професори пуно испитују, а други ћуте и раде свој посао.

v Распуст је прилика за сезонско снижење диплома.

v Ћутање је језик мудраца и незналица.

v Не учим напамет. Професоре редовно читам.

v Школовање тражи жртву. Ту улогу повјерио сам печеном прасету.

v Професори су ме извели на прави пут. Ваљда ћу нешто напросити.

v Реформу школства нисам ни осјетио, већ трећу годину идем у исти разред.

v Данас ученике не бију у школи. Препуштени су сами себи .

v Лоши ученици не окрећу нови лист. Они пишу и бришу.

v Немам ниједног кеца у рукаву. Сви су у школском дневнику.

Недиљко Блажић

ŠIPAK.RS