Д
И Ј А
Л О Г
Људи су
одувек желели да једни другима пренесу мисли и да воде разговоре. Ако погледамо
кроз историју дијалог је прво вођен око камене секире. Стране су се
убеђивале а дужина разговора зависила је
од тврдоће глава учесника у дискусији.
Касније се
прешло на буздован. Разговори и неспоразуми су били чести по механама јер када би неко некоме
рекао да је буздован сви присутни би се окренули верујући да се то на њих
односи. Док би се расправило шта је ко коме рекао, власник механе је морао да
тражи финансијера за нову механу.
Са
проналаском барута и аргументи су постали врући. Стране су своје дијалоге започињале
у кафани а завршавале на гробљу. Тада још није била потребна веза за гробно
место.
Једно време
су били популарни двобоји. Увређена страна позивала је другу да се културно одмере у двобоју. Тестамент се
писао на лицу места без таксе јавним бележницима. По завршеној ` дискусији`
некога увек однесу на носилима као на фудбалској утакмици. Како је време пролазило дошло се до
сазнања да има и других начина где се у међусобном контакту људи могу
договорити да реше неке ствари.
Партије су
почеле да играју своју улогу. Људи нису изазивали једни друге на двобој, него
су се масе у партијама почеле бавити међусобним испирањем мозга, а такође и
народа. Почело је
ружење међу партијама, а партијске слуге и одређени` независни` медији до детаља су
истицали прљав веш супротне партије који ова није благовремено дала на хемијско
чишћење.
Тако је цео
простор, као једна река после поплаве, постао загађен интригама , простаклуком,
примитивизмом, неистинама и немоћи да се главно одвоји од споредног. А народ
плива по тој реци.
Партија која
се најбоље удварала народу, успева да га заведе на изборима.
И све је
решено без капи крви. Народ је у забезеку до следећих избора, када опет губи битку због кратког
памћења.
Милорад
Ћосић Ћоса дипл.правник (на пензионерској инфузији)
1 коментара:
Odličan ovaj kolektivni monolog ,sem što je moja verzija nesto manje elokventna jer moja svest još nije diplomirala.
Постави коментар