УЗРОК НАШИХ ПРОБЛЕМА
Радња се дешава на пропланку, неких
стотину метара иза куће, уз поток на
којем за вријеме суше нестане воде, па и риба. Уз поток је врбик у којем се
нађе повремено и неки храст, којег има мало већег и мало мањег, а који може
служити за ложење када мало нарасте, а до тада се кора може користити за чај и
за друге намјене, ако затреба, а ако не затреба нека се не дира, јер га тако
можете оштетити, ако се дира. Када се заштити храст, онда је заштићен и дјетлић
који по њему куца, па се то онда зове екологија, којом се баве и људи и
животиње. Животиње се баве, иако не знају да се са тим баве, јер оне ништа не
знају, оне само штите природну средину, а човјек има и мозак и медије, па онда
напредује напријед и шире.
Нису баш сви људи исти, јер се неки и не
баве екологијом, а неки се не баве ничим, него чекају да дан прође. Ево, има
један који се не бави ни екологијом, што је штета, јер се он бави собом и
унутра се усавршава. То се дешава унутра, па се не види вани, па то не видимо,
него нам он каже. Он живи од данас до прекосутра, и не размишља о томе да ли је
нека биљка корисна или није. Због тога нема у земљи напретка, што наравно није
важно, јер је битно да нема назад, а о чему се брину и они који су ишли у
школу, као и они који су пушили цигаре по ћошковима док су професори прескакали
часове.
У томе и јесте наш проблем.
Бар ја тако мислим.
Ето.
Милан Куриџа
0 коментара:
Постави коментар