Žalosno je kad čovjek mora da napusti svoju zemlju,
da bi stao na svoje noge.
Krali su mi srce više puta ali nikad nisam prijavila kađu. Nisam imala srca.
Vježbam li redovno?
Zgodno pitanje.
Živ čovjek u zemlju ne može.
Osim kad samog sebe diže u nebesa.
Slobodan umjetnik stvara pod diktaturom srca.
I zidovi imaju uši ali o tome ćute kao zaliveni.
Konac sudbine mi se petlja u život.
Lov u mutnom je providan.
Pamet obično najviše prosipaju
oni koji se najviše guše u svom neznanju.
Planinarenje je aktivnost vrhunskog kvaliteta.
Ne smijte se na silu.
Nasilje nad licem je krivično djelo.
I kad mora da se odvaja od usta
ne štedimo na poljupcima.
Kad god sam progutala ponos, pokvarila sam stomak.
Za ljubav na prvi pogled, dovoljan je trenutak nepažnje.
Staromodni više kopčaju.
Svi smo napravljeni od zapaljivog materijala.
Neko plane, nekome se puši.
Kada se pomenu ljudi starog kova, mnogi pomisle na rđu.
Ja pomislim na čisto zlato.
Porodica je svetinja. Sve ostalo su religije.
Dragana Pašić
0 коментара:
Постави коментар