ЧЕТВРТИ
ПОЗИВ
-Ја
сам старији водник Секулић. Данас радимо основну стројеву обуку, времена је,
нажалост, мало, па почињемо одмах. Мирно! На десно, рав-најс! Остав. Обратите
пажњу на припремни и извршни део команде. Ко је дао на месту вољно? Идемо опет.
Мирно! Све главе лете на десно, као једна. Десно кажем! Не моје десно, ваше
десно! Први се не равна, гледа напред!
Чекај, каква је то прича у строју? Ти и ти, иступите! Шта је то толико
важно, да и ми чујемо?
-Ма ми
то, онако, разговарамо се…
-А
тако! Разговарате? Прво и прво, кажеш, извол'те господине старији водниче…
-Ма
немој? Старији водник? Па могу ти мајка бити!
-И шта
сад од нас хоћеш? Да нам ушинеш вратове? Скини ти фрајеру, униформу, па да те
онда видимо!
-Шта си
зинуо? Улетеће ти врабац у уста!
-Код
куће не сме да писне, гарант!
-Тамо
му жена наређује!
-А
није лош, смирила бих ја тог тигра!
-Увек
сам била слаба на униформе, али, кад се сетим како им је плата мала, бежи бре…
-Мачак,
хајде опет викни МИРНО!
-Личи
на мог братанца, сад ћу да вам покажем слике.
-Јао,
што је сладак кад поцрвени!
-Аха,
шећер прави!
-Ехеј,
где ћеш, стани, тек смо почеле!
-Побеже!
Хајдемо, жене, кући. Капитулирала наша војска.
Миле Пушкарић
0 коментара:
Постави коментар