Dobro je …
Probudilo me Sunce. Prvo što pomislih-
Dobro je, tu je, sija još uvek. Spuštam stopala na pod- Dobro je, i gravitacija
je tu.
Odteturam nekako do kuhinje da
pristavim kafu. Sipam vodu u džezvu, uključim šporet, otvorim kanticu sa kafom
i imam šta da vidim- ostala samo prašina. Kud ću, šta ću… isključim šporet i
pomislim- Dobro je, šporet je isključen na vreme i struja nije mnogo potrošena.
Ulazim u kadu, puštam vodu, a voda
ledena. Bojler radi isključivo noću. Znači- crk‘o! Dobro je, mogla je struja da
me ubije.
Žurno se oblačim da ne zakasnim na
posao. Imam par košulja i pantalone. Dobro je, ne moram mnogo da razmišljam šta
da obučem.
Stižem na posao. U kancelariji
poznata, namrgođena lica, jedva otpozdraviše dobro jutro. Dobro je, neće
me pitati kako sam, ionako znam da ih ne interesuje.
Pauza za doručak i kafu. Kafa- prva od
jutros! Od sreće zaboravljam da mi je doručak, koji sam pripremila sinoć, ostao
u frižideru. Dobro je, ne moram da razmišljam šta ću za ručak.
Ulazim u gradski prevoz. Uobičajena
gužva. Držim se za rukohvat, prebacujem težinu tela s jedne na drugu dok
autobus ulazi iz krivine u krivinu. Razmišljam- Dobro je, ovako održavam tonus
mišića.
Ponovo sam kod kuće. Tek pod tušem
setih se da nema tople vode i da nema kafe. Odlazim do kuhinje, otvaram
frižider i uzimam svoj nesuđeni doručak. Dobro je …
Marina Raičević
U užem izboru za kratku priču bili su:
- Zoran Doderović: Audicija
- Miloš Marjanović: Srbi i padanje
- Veselin Milićević: Sezonac
&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар