С
И Г У Р А Н Г Л А С
Неколико дана пре
избора жали ми се ташта.
- Слабо спавам, преврћем се по целу ноћ, час ми врућина,
час ми 'ладно, гуши ме, миле ми мрави по ногама, тешко ми ћебе!
- Шта те мучи?!
-Продала бих сигуран глас, али не знам ко даје највише.
Мислим, паре, намирнице, кафу...
Предложим јој да се распита. Каже, распитивала се, али
сем бољег живота и светле будућности, и евентуално упаљача и хемијске оловке,
не може ништа конкретно да се извуче.
- Ниси се добро распитала! – кажем јој. – Моја партија је
најбоља по том питању. Ево, шта ти, на пример, тражиш за твој сигуран глас?!
- Ако ми месец дана купујете векну хлеба, литру млека и
флашу Пролом воде, гласаћу за вас!
Прихватио сам услове, а ташта је тражила да потпише уговор
о уступању сигурног гласа.
- Какав, бре, уговор?! За нас је реч светиња! Ми наше
бираче поштујемо, а предизборна обећања не заборављамо!
На дан гласања заједно смо отишли на бирачко место.
Гласала је предамном.
Моја странка је убедљиво победила, а ја сам био похваљен
за прикупљанје сигурних гласова. Председник ме је потапшао по рамену и лично ми
честитао. Био сам и послужен, сендвичем и лименком кока-коле.
Недељу дана после избора зове ме ташта.
- Ало, зете, мени још нико ништа не доноси!
- А шта то треба да ти се донесе?!
- Како шта?! Сети се шта си ми обећао пре избора!
- Драга моја таштице, то су била предизборна обећања, а
њих нико не испуњава.
- Срам те било, магарчино матора! Мене си нашао да лажеш!
Ух, најрадије би се жалила само не знам коме! – сикће.
- Жали се Агенцији за неспровођење предизборних обећања.
-
А где се налази?!
-
Па, распитај се...
Љубомир Илић
0 коментара:
Постави коментар