Nova knjiga aforizama "Lalilint" Marine Raičević
Naslov: LALILINT
Pisac: Marina Raičević
Izdavač: Udruženje nezavisnih pisaca Srbije
Godina izdanja: 2018.
Broj stranica: 89
Izbor aforizama
Kada nuspojava uobrazi da je efekat, nema joj leka.
Um caruje sve dok klada ne sedne na presto.
Mediokriteti su visoko tiražni ljudi.
Trud dajemo u kešu. Uspeh stiže na odloženo.
Kada se izvadi koren kulture, dobija se kič na kvadrat.
Kamen bi se odmorio, ali Sizif je neumoran.
Novac je najjači argument kada istina nema šta da kaže.
Javni servis služi za održavanje glasačke mašine u ispravnom stanju.
Ne budite strogi prema hvalisavcima. Mora neko i o njima lepo da priča.
Njutnu je jabuka pala na glavu.
Adamu je došla glave.
Ljubav prema samom sebi je uvek obostrana.
Sve smo okrenuli naopačke. Više niko ne može da nas urekne.
Ko je mene razumeo,
ni Kant mu neće teško pasti!
Život prolazi u uzdasima zbog prošlosti i drhtajima zbog budućnosti.
Put od kafane do kuće popločan je dobrim izgovorima.
RECENZIJA
Odmerena, tiha, povučena, naizgled nesigurna u sebe, večita devojčica u telu žene, je prvi utisak koji se neminovno nametne kada vidite Marinu Raičević, sve dok se ne upoznate sa njenim književnim stvaralaštvom.
Većina aforizama koje Marina piše su melodični, lako shvatljivi i prihvatljivi jer su pisani jednostavnim, narodskim jezikom. Dubljem pogledu, neće promaći poenta koju nam Marina nedvosmisleno šalje. Izuzetno inteligentna, sa darom da sve uoči i dokuči, svoje misli na različite teme, tako životne, svakodnevne, oblikuje u najkraću književnu formu - aforizam.
Davno sam shvatila da žene zaista imaju veliki spektar tema na koje pišu. Marina je jedan od autora čiji rad govori tome u prilog.
Sa istim uspehom obrađuje teme ljubavi, porodice, odnose sa drugim ljudima, političke situacije, društvene anomalije, apsurde, tragikomedije, teorije zavera. Ne boji se da digne svoj glas i prokaže ono nad čime većina spušta glavu i prećutno odobrava.
Njene vrcave sentence, nekada obilno nafilovane humorom ili čak i stihom, ili igrom reči, odaju nemirni duh koji se krije iza njene su- zdržane pojave. Ona svoje misli plasira sa takvom lakoćom da se na prvu loptu i ne oseti njihova težina.
Mozak je jedna od najuzvišenijih igračaka koji nam je onaj odgore podario. Njegov kapacitet ogleda se u igri bez kraja i konca, da ne kažem mozganju, svojstvenom sve manjem broju ljudi. Marina je očigledno stajala u pravom redu kada je Bog delio pamet.
Svojim filozofemama, ona potvrđuje već postojeće teorije ali se ne libi da iznese i sopstvene zaključke do kojih je došla razmišljajući na određene teme. Rezultat te igre je pred vama. Sam naziv knjige i njegovo značenje nas na tu neodoljivo privlačnu igru upućuje.
Pred vama je jedna odlična zbirka aforizama. Marina je strpljivo sakupljala svoje misli, ostavila ih da odleže i prebole sve dečije bolesti. Othranjene i zrele ih prezentuje čitaocima u njihovom punom sjaju. Ako su njeni aforizmi po ugledu na svoju autorku, daće sebi za pravo da u svoj svojoj veličini, nikad do kraja ne odrastu.
Deana Sailović
0 коментара:
Постави коментар