Прљав веш се брзо шири.
Не спавам.
Сам сам себи највећи непријатељ.
Немогуће је откачити откачене.
Пилећа прса су претеча кокошијих груди.
Полиција је криминалцима брзо ушла у траг.
И натраг.
Украо им је занат и постао лопов.
Чини вам се да идемо погнуте главе!
Ми само гледамо доле у нади да ћемо пронаћи нечији изгубљени динар.
Живот је кратак.
Да није патили бисмо се дуже.
Доктори, послушајте жене!
Само их још деца везују иако нису ни Материце, ни Оци.
Нисмо пали с Марса.
Још падамо.
– Какав човек, Протагора нема појма! – повикаше жене.
– Сантиметар је мера свих ствари!
Ружи сам трн у оку.
Живот не пролази поред нас.
Гази нас чиме стигне.
Мрачење просветљује.
Не жури!
И правда је спора, па на крају победи.
Историчари планирају уназад.
Оно смо што једемо.
Ништа!
Закон спојених судова: Сваки лонац нађе свој поклопац.
Сами себи копамо гроб.
Док још имамо земљу.
За смешне паре можете да летујете на нашем мору!
За динаре!
Шта ће вам глава ако сте све стекли са десет прстију?
Не знам шта бих вам рекао о женама.
То је пипава тема.
Генији се не рађају, већ се стварају.
Нису луди да се роде.
Језик је орган гоњења.
Горан Радосављевић
0 коментара:
Постави коментар