САТИРА О НАРОДНОМ ТРОШКУ
Он је јединствен. Најбољи је од свих сатиричара. Кад он некога оплете, окреће се око магареће осе, док му се не заврти у глави. Свака му је на месту. Мудар је он. Неће са пробисветима и нерадницима у исто коло. Бира он с ким ће и како ће. Бити најумнији сатиричар у држави није лако. Треба знати подићи народу, а не блатити власт. Колико ли је само гарнитура на власти променио, само враг зна. Није свака власт иста. Понекад га се не сети. Не указују му почаст какву заслужује удворички писац. Власт је осетљива на речи критике. Сатиру и шале на свој рачун тешко прихвата. Плаши се књига. Он зна меру. Уме да разгали срца политичара. Велича глупост до неба, али никог не именује. Његова сатира је ход по облацима. У њој народ испадне наиван. Смеје се сам себи. Никако да сиђе на земљу.
Смех је лековит. Он то добро зна. Шта напаћеном народу понудити осим смеха и игара. За хлеб се сам мора снаћи. Добар је и хлеб од јуче. Добар је и буђав хлеб из контејнера, само ако човек нема стида да га узме. Одувек су времена била тешка За боље сутра власт не мари, а народу никако да сване.
Зна он бити у друштву државних званичника, црквених великодостојника и тајкуна. Када је какав државни празник, појави се са владајућом гарнитуром. Прошета отмено одело пред ТВ камерама и качкет. Каже понеку мудру реч. Народ га разуме. Користи прост народни језик. Није он неки беспослени сатиричар, који режи на власт јер нема шта да једе. Он је у државној служби дуги низ година. Чека националну пензију. Има свог возача. Црна лимузина га прати од прославе до прославе. Брине он о напаћеном народу. О његовом менталном здрављу. Зна он да бираним речима неком каже да је говно. У томе и јесте његова величина. Никад није хапшен због тешке речи на туђ рачун. Није он као они несрећници што пљују власт. За њега су налазили само речи хвале. И они на власти и они у опозицији. Курта и Мурта су одушевљени његовом бистрином духа. Народ је уз Курту и Мурту, нема другог избора. Док они јашу фотеље, народ иде пешке. Наш мали напаћени народ у тешким временима смехом лечи трауме. немаштину и беду, док крпи крај с крајем. Он не лаје ни на кога конкретно, већ смеха ради. Ради народног здравља и весеља. Унутрашњих непријатеља је пуно. Дан и ноћ роваре. Ни спољни непријатељ није за подцењивање. Шта има светлије него сатиричар о народном трошку бити. Виђати познате личности на банкетима и прославама државних празника. Побећи са дна, на ком се талог и муљ друштва скупио. Човек се разболи гледајући сиротињу и беду. Коме није до смеха, нема му спаса. Ко се једном са дна дигао, на дно се више не враћа. Па макар писао сатиру о народном трошку. Ваздушасту и прозрачну, да се терет тешких времена и не осети. За народ који вазда живи у облацима и за власт у земаљском рају.
Зоран Додеровић
0 коментара:
Постави коментар