Фудбал - забава милиона!
Овај текст пишем пре одигравања кључне утакмице фудбалске репрезантације Србије на светском првенству у Русији. Србија игра против Бразила. Ако победи, пласираће се у даље такмичење. Пораз или нерешена игра значи испадање!
Зашто је та утакмица толико важна? Зашто је уопште фудбал толико битан милијардама људи на овој планети? Биће да је то најпре забава за пук. Оно хлеба и игара. Има ту и националног престижа; то је кад Иран победи, на пример, Америку. Аргентина Енглеску. Макар и уз помоћ Божје руке, - читај Марадона. Није мала ствар ни сама игра. Мушка, брза, динамична, једном речју, магнет не само за доконе мушкарце. И жене воле фудбал. Да га гледају на телевизији, али и да шутирају лопту. Неким женама, фудбалеркама, могу да позавиде бројни мушки ногометни великани. Прави, још више они лажни. Макар са простора које познајемо!
Србија није имала никакве шансе на мундијалу. Усуђујем се да то кажем пре вечерашње утакмице. Прво смо некако победили не баш слабу Костарику. Лично на победи честитали председник и премијерка Србије. Још пре тога председник тврдио: "Пазите шта вам кажем. Ова ће репрезентација далеко догурати!" Све што неће. Другу утакмицу изгубисмо од Шиптарије. Пардон, Швајцарске. Неколицина Швајцараца, наше горе лист, кидисали су као бесни пси. Тако се и понашали. За сваки случај утакмицу судио Немац. Искрени српски пријатељ. Као и сви Немци, уосталом. Немац судио као Немац. Могао је неко од Срба и да погине у шеснаестерцу оних других (да им опет не помешам име), судија не би свирао пенал!
Да смо којим случајем и дали гол, Немац би нашим противницима свирао два пенала. Чудно! Поготову кад се зна да је председник светске фудбалске организације Швајцарац. Заменио Швајцарца кога су најурили због лоповлука. И кад се зна да је седиште светског фудбала у Цириху. Наивно попут француских собарица!
Фудбал је велики бизнис. Где се врте велике паре, велики се лоповлук одвија. Нисмо ни ми побашка од свега. Каже се да се не мења тим који побеђује. Поготову не тренер. А ми баш сменили тренера који нас довео до мундијала. После много сушних година. Нови тренер, ничим изазван, сменио дугогодишњег капитена. Направио размирице у екипи. Зато је одмах похвалио свемогућег председника и у тим увео играча с два презимена. Као да је женско. Да се удао па уз мужевљево задржао и своје презиме. Е, баш тај треба велике новце да заради. Од неког богатог европског клуба. Изгледа да у том грму лежи зека. Многи ће се омастити од тог евентуалног уговора. Ништа зато што момак с два презимена лута по терену ко мува без главе. Да не кажемо ко брљива кокош. Не зна где се затекао. Ни крив ни дужан.
У овом свирепом, поквареном свету аутсајдери немају шансу. Покварењаци ће ти сместити на фини начин. Онако љигаво, подмукло, да ни сам ниси свестан шта те је снашло. Али, ако су већ такви какви јесу, онда не мораш и сам да им олакшаваш посао. Буди частан и достојанствен. Бори се лавовски. И бирај најбоље. Почев од центархалфа, полутке, голгетера, преко селектора и најстручнијих у фудбалској организацији, све до месне заједнице, општине, скупштине, па и самог председника. С аутсајдерима нико далеко догурао није!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар