Колико смо пута кретали неповратно у будућност. То је читава историја.
Није читала пословице. Дала је на мосту, даће и на ћуприји.
Отац ме је спријечио да потрошим ђедовину. Прокоцкао је очевину.
Важно је шта ја кажем. Чињенице и тако говоре за себе.
Волим ову државу. Као што она мене није вољела.
Нико га није успио промијенити. Осим бивше супруге.
Само нека да Шарцу. Макар и све сама попила.
Престао је да пише. Написао је све што није требало.
И мајмун је временом постао човјек. Баш му се није дало.
Једнога је преварила жена. Одмах су посумњали на мене.
Миленко Миро Шарац
0 коментара:
Постави коментар