Саопштење жирија са такмичења кулинара под називом
„Националне кухиње“
На овогодишњем такмичењу кулинара под мотом „Националне кухиње“ нема победника. Нема ни другог, трећег места, уопште нема рангираних. Општи закључак стручног жирија је да су такмичари промашили мету. Или тему, ако то лепше звучи!
Наиме, иако је такмичење било међународног карактера и сами организатори су с правом очекивали велики одазив мајстора кухиње из целе Европе, ако не и са ширег простора, на „мегдан“ су се појавили само кувари из република на територији бивше Југославије. Та чињеница сама по себи и није највећи недостатак самог такмичења. То што је било шест равноправних екипа с пуноправним статусом, у суштини није нити мало нити безначајно. И једне, Косово, непризнате екипе, јер нису хтели да ставе звезду испред свог имена а користили су заставу стране државе, што организатор није дозволио. На крају су учествовали ван конкуренције!
Поред ових учесника било је и више регионалних тимова из скоро сваке бивше, југословенске републике, а сада независне државе, али по пропозицијама они, исто тако, нису улазили у конкуренцију за награде. Учешће ових регионалних дружина свело се на локалну промоцију.
Шта је заједничко, а шта посебност појединих такмичарских екипа на овом првенству? Пре свега ништа национално и особено није представљено. Свеједно да ли је то Крањска кобасица, Далматински или Црногорски пршут, Лесковачки пасуљ, Мућкалица, македонско Тавче на гравче, Босански лонац, ова или она пица, сарма, ђувеч, гулаш, бурек, односно оваква или онаква пита, све је то дошло с неких других простора. Нема ту ничег свог. Пасуљ је свуда исти. Пита се незнатно разликује од места до места. Гулаш, сарма, ћевап, пица, бурек, чак и именом казују да припадају неким другим кухињама!
Поражава податак да сви учесници такмичења обилато користе зачине. Претерано и по правилу погрешно. Осећа се тенденција да се забибери што више и што јаче. Такође се примећује намера да се другоме запржи чорба. Маст или уље користе се у тој мери да јело плива у њима. Косовски кулинари, напротив, користе искључиво лој, али је Косово и најбољи пример да није добро кад све иде по лоју!
Симптоматично је да нико од такмичара није употребио јаја нити за један рецепт, мада је очигледно да је и самим такмичарима, али и многобројној публици дошло до јаја! Уочљиво је, такође, да је свима прекипело и само се чека када ће да пукне. Мисли се на лонац, односно шерпу. Стога је боље олабавити поклопац на време. Жири са жаљењем може да констатује да се претеривало с масноћом и нездравом исхраном. Бели бубрези, шкембићи, презла, коленице, телећа глава у сафту, све то под назнаком наводног националног специјалитета, уз много црног и белог лука, пресољено и уз обилату употребу алкохолних пића; свих врста и у неограниченим количинама!
Коришћење воћа, свежег поврћа и уопште салата било је у минималним количинама. Ове намирнице неретко су употребљене у потпуно погрешном контексту. С месом с којим се не служе или с рибом, уз коју не пристају. Код већ поменуте рибе, не само да је спремана узгред и тек реда ради, него је спремана само једна врста рибе. Ситна риба пљуцкавица!
Сиреви никакву географску или регионалну карактеристику нису пружили. Сви су мање-више слични како по садржају, тако и по квалитету. Исто као и десерти, које су у највећем делу представљале торте убице. Није се шкртарило код справљања торти на шећеру, чоколади и маргарину. После обиља алкохола, сваковрсних пита, меса и сланине, дегустација се завршавала огромним комадом торте. Крај је био у болници за неколицину, а на срећу један члан жирија је утекао из мртвих само захваљујући срећи и невероватној пожртвованости локалног Дома здравља!
Такмичење је окончано по старом добром обичају уз песму и свирку и са мноштвом поломљених глава. Без обзира на све мањкавости и недостатке коначни закључак жирија је да су нам овакве манифестације потребне као лебац. И ма колико се трудили да се издвајају и да су различити, заједничка црта свим учесницима је сличност такозваних националних кухиња. Овде је био све наш до нашега, или боље речено мој до мојега!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар