Pogrešno su nas školovali – sprema nam se propast.
Od kako je rodila žena mi ne da ni blizu – a i ljubavnika drži na distanci.
Vjetar mi je ispred kuće nanosio snijeg – nije htjeo stati, dok me nije zatrpao.
Njena je pica po mom ukusu – oblizao sam je.
Bolje mi je pripremila picu unutra, nego van.
Samo se vi smijite, ja odo u cirkusante.
Svašta nam se loše desilo, na tom ne milom događaju.
Ova što mi se uvukla pod kožu, nikako da izađe.
Vi se ljutite što smo mi sve to probali.
Nisu se snašli u živoj patnji, ti koji su u teškoj muci umrli.
Sve je izašlo na površinu, ono što je znalo plivati.
Loše vam se piše, a pisa će vam se i gore.
Šta mi vrijedi što sam poranio i zoru prevario, kad je brzo svanulo.
Za pravu štetu, pronašli smo krivca.
Vi samo nešto glumite, ali ni jedan režiser vas do sad nije primjetio.
Uspostavljena je naša veza, kad sam joj očitavao stanje brojila za struju.
Spriječio sam požar u srcu ljubavnice – kod žene mi gori.
Razmišljam kako bi to sve ispalo, da mi se nije zaglavilo.
Momci, slabo se vi trudite, samo je jedna cura u selu ostala trudna.
Otišao je kod oftamologa, da mu propiše naočale za prljave poslove.
Kad sam se publici predstavio, ona se predstravila.
Topim se od miline... ovako jakog sunca.
Ti si ipak tu – znači, oni su tamo.
To je njegovo maslo, da kupi toliko zejtina.
Računajte na nas... kupi će mo vam kompjutore.
Sve je to Nazor... napisao.
Sve ukupno, to je puno.
Abdurahman Halilović Ahil
0 коментара:
Постави коментар