КОЛУМНА МИОДРАГА ТАСИЋА - ЗАТАЈИЛА ПРИСТОЈНА СРБИЈА

Затајила пристојна Србија

И би свенародни скуп „Не дамо Србију!“ Три дана се Србија бранила у Београду! Од кога? Није ваљда од студената, професора, пољопривредника, адвоката, уметника...? Како-тако, Србија је одбрањена и више нема опасности. Још када се формира Покрет за народ и државу, где ће нам крај бити?

Ипак, није све протекло да боље бити не може. Месецима најављиван овај свенародни скуп, који је требало да буде најмасовнији у историји Србије и на коме би се окупила пристојна Србија, малчице је подбацио. Много мање пристојних грађана окупило се у Београду априлских дана него шо је било на студентском протесту 15. марта. Овај други по логици би представљао скуп непристојних. Па чак и да прихватимо да су студенти били непристојни половином марта, за жаљење је чињеница да је у Србији далеко више непристојних и неваспитаних од честитих, васпитаних и уљудних грађана! Шта нас чека у будућности с таквим светом?

Недоумице не изазива само мала посећеност пристојних грађана, још више понашање њихово на свенародном скупу. Навалили људи на бесплатну храну и пиће као да је судњи дан. Један занемоћао лежи поред контејнера у оном ограђеном простору, а његови саборци га прескачу, нимало марећи за посрнулог браниоца државе. Преча му флаша била од државе. Други се отимају за вруће пљескавице и кобасице и уопште не хају за говоре надахнутих челника. Још мање их уздижу патриотске песме с разгласа. Сва чула су усмерена ка роштиљу. И то управо у време Васкршњег поста! Где је бар један поп да поучи неуке организаторе скупа и заборавне хришћане шта се једе у време поста? Кад већ митрополити и владике не могу због превелике заузетости молитвама за спас државе и народа!

Аутора овог текста, као непристрасног посматрача, највише је поразила чињеница да многи учесници скупа нису хтели да саслушају чак ни говор председника државе. Док председник излаже своје планове за превазлажење кризе у друштву и успостављање јединства у народу, људи одлазе, не обазирући се на председникове речи. Редари покушавају да их задрже, али узалуд. Једна жена с мегафоном у руци такође покушава да утиче на масу да се врате. С истим успехом као и редари. Њене речи да ће председник бити нервозан зато што људи одлазе пре завршетка скупа, не допиру до несавесних грађана. Кренули људи својим путевима, њима знаним, успут понели сувенире у виду сокова и киселе воде. Најсналажљивији дограбили пластичне столице. Један упртио три столице на леђа. Ваљаће летос. Иду топлији дани.

И није то најгоре. Када је све то прошло, остале су гомиле ђубрета у центру престонице. Престонице која то одавно није, а док је била престоница, сличне појаве нису забележене у белом граду. Да од лошег увек има горе, показују снимци на друштвеним мрежама на којима се виде жене које врше нужду у парковима, иза зграда, између аутобуса... Да не будемо необјективни, сигурно су и мушкарци уринирали по Београду у време скупа, вероватно и више од жена, из објективних разлога мушкарцима је то и лакше него женама, само претпостављам да су сниматељима ових сцена жене биле више интересантне.

Усуђујем се да кажем да са оваквим понашањем немамо шта да тражимо у Јевропи!

Миодраг Тасић