МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ - ЦРНИ ХЛЕБ

ЦРНИ ХЛЕБ

-Шта је, ово, комшија?! Још мало па нећемо имати више пшенице белице, да хлеб умесимо.

-Јес, мајку му! Ово време се изокренуло начисто... мислим ту на ове временске неприлике илити непогоде. Као да се ваздух искварио, нешто у њему има гадно, као да неко баца отрове да усеви пропадну. А и ови наши пољопривредници много, брате, прскају те усеве, ко зна шта све уносимо у организам. Па и ово воће, лепо цвета, али код дође до плода, они попадају, нема ништа, само остане лишће на гранама. Једино њега да брстимо као козе.

-Све си у праву, комшија, и слажем се с тобом, али ја сам мислио на градитеље путева и уништиваче ораница. Направљено је толико путева да од њих не може да се прође.

-А, ти о томе! Мора да буду добри путеви свуда, по томе се види снага земље и стандард људи. Без добрих саобраћајница нема нама пута у Европску унију. Посматрају они, прате каква ти је инфраструктура у земљи, тј. на земљи и под земљом, не интересује њих да ли ћеш имати хлеба. Снађи се за то како знаш и умеш. А и треба, брате, да се смањи потрошња хлеба, да будемо као они на западу, поједу једну земичку и то им је доста, а не као ми- по две векне.

-Нама је хлеб основна намирница, за друго како буде. Али, уништава се плодна земља, човече, а то је благо сваке државе. Холандија на дупло мање ораница производи више хране него ми, а и кад то смањимо, постаћемо Хондурас, а не Холандија.

-Ма, не секирај се, комшо, ми се сад окрећемо вештачкој интелигенцији, интернет технологијама, а они мало једу, тако да ће нам требати врло мало плодног земљишта.

-Можда си у праву, али пре неко вече дојурио си код мене да позајмиш хлеб јер су ти банули у госте кумови, а ја сам ти дао целу векну. Други пут ћеш добити вештачки хлеб!

Миодраг Лазаревић