Они што се продају на крају оду у бесцење.
- Кад нам је лед у срцу, гори нам под ногама.
- Спаде књига на два слова - нечитко написана.
- Ми се нећемо запарложити. Стално нас обрађују.
- Народ ћути; не да га плате, већ да не би платио.
- Био ми је на вратима лажни просјак. Лажирала сам немаштину и дала му двеста динара.
- Увек постоје два можда; можда јесте - можда није. Само код нас једно можда нема је сигурно.
- Не умишљамо ми тек тако. Све око нас је као измишљено за умишљање.
- На телевизији увек нека забава. Или игра мачке и миша, или игра нерава.
- Не пада ми на памет да се расправљам са непријатељима. За то имам пријатеље.
- Наши снови су још у облацима. Значи, отуд суперћелијска олуја.
- Када сам видео са ким имам посла, знао сам да од мог посла нема ништа.
- Такав је човек. Увек се нађе да понуди помоћ ономе коме помоћ није потребна.
- Ако живот пише романе, наш се определио за гротеску.
- Ми верујемо у приче Барон Минхаузена. Навикли смо на такву литературу.
- Није чудо што се плашимо и сенке. У овом сивилу не знаш тачно која је твоја.
- Кад год отпутујем у госте показују ми природне лепоте. Тога имам и код куће.
- Како да се саберемо код оволиког одузимања.
- Јесте пензионере прегазило време, али су још увек некоме отирач.
- Издржавамо најгоре, од свих најбоље.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар