Некада се у рекама прало рубље. Сада се на мостовима пере новац.
Неки министри имају много посла. Од јутра до
мрака пеглају афере.
Нови банкарски кредити – скидање коже
без анестезије.
Неко у хладовини поручује пиће, а неко у сенци – убиства.
Наша привреда билa je добра кока док је нису
очерупали.
Не очекујмо стезање каиша од оних који носе
трегере.
Неко живи испод моста због оних што им никад није доста.
Неко се крсти у цркви, а неко пред ТВ екраном.
Народ
је пластелин који обликује
телевизија.
Незаконито стечено љуља се као брод у немирним
водама.
На улазима јавних предузећа рампу подиже партиска књижица.
Некада нас је мучио минус у једначинама, а
сада на текућим рачунима.
Некада се ратовало по шумама и горама, а
сада се ратује пред микрофонима.
Некада
је овде успевала доброта. Семе јој се одавно изгубило.
Не шаљемо више разгледнице и дописнице. Остала
су само отворена писма.
Љиљана Крстић
0 коментара:
Постави коментар