Vlast je postala transparentna.
Laže, krade i otima pred očima naroda.
Vraćaju se na fabrička podešavanja devedesetih.
Nisu obavešteni da je ta fabrika propala.
Diktatura je trpno stanje naroda.
Ograničenog trajanja.
Čovek koji odlučuje o svemu, ne razmišlja o
odlukama.
Važno mu je da on donesi odluke.
Jedna ostavka promenila bi sve.
U Beogradu će se obaviti komasacija.
Andrićev venac i Nemanjina ulica će se spojiti u
jednu parcelu.
Pritisak spolja, spašava Srbiju da ne eksplodira
iznutra.
Većini naših političara vlast je prvo zaposlenje.
Zbog neiskustva, treba im više vremena da
upropaste državu.
Država truli od vlasti.
Da bi se zdravi deo sačuvao, trulež treba
odstraniti.
Privilegije čvrsto drže njihovu savest, da se ne
pridruže narodu.
Narod je besan na političare koji kradu.
Najsigurnije je da se od njihovog besa sklone u
zatvore.
Srbija se nije vratila u devedesete, već u
trideste.
Država i svaka varoš dobili su svog šerifa koji
ima svu vlast.
Pradedu su hapsili zbog otpora fašizmu, dedu zbog
otpora komunizmu,
oca zbog otpora nacionalizmu, a mene zbog hodanja
po pešačkom prelazu.
Sad je trenutak da bez dinara izađete iz
režimskog kola.
Ko zna koliko će vas koštati kad kolo narod
prekine.
Šta je obraz spram ministarske fotolje? Ili
obrnuto?!
Narod
su zaviili u crno.
Da
bi ga sačuvali od obojene revolucije.
Kad mrtvi izađu na izbore, glasaju za najgore.
Oni nemaju dušu.
Kad ne možete da zaustavite štucanje,
samo prebacite televizor na program sa
nacionalnom frekvencijom.
Patriotske reči političara su toliko velike, da
ne mogu da stanu u aforizam.
Odavde i petlovi odlaze.
Ne mogu da kukuriču u mraku.
Čim su obrali kajmak, počeli su da hvale surutku.
Propadne čovek koji ne zna sa ženama, parama i
rakijom.
Mnogi noću ustaju više puta. Neke budi bešika, a
neke savest.
Nema prevare.
Putne troškove i boravak platiš tek kad uđeš u
pakao.
Dobrivoje Antonić
0 коментара:
Постави коментар