КЛИМА
Милан
је покуцао на врата број 13 и помислио: „Где баш тај број! Али, велико је
општинско здање и ко зна колико има врата“. Очекивао је с друге стране „ДА“,
али га није дочекао, па је отворио врата и ушао у канцеларију.
Човек
који је седео за столом, прену се из дремежа изненађен „незваним гостом“ и
одмах упита Милана шта треба?
-Мени
треба дозвола за зидање гараже, ако сам на правом месту.
-Јесте, на правом сте месту, али где сте сад решили да
зидате, кад по овој врућини раде само Црнотравци! А друго, човек који издаје
дозволе је на годишњем одмору.
-А ви
га сигурно мењате!- јави се Милану трачак наде.
-Не!
Мења га Пера.
-Па,
где је Пера?- упита Милан.
-И он
је на годишњем одмору.
-То
значи, да ви мењате Перу!
-Таман
посла! Знате, ја на јесен одлазим у пензију и више немам
никаквих обавеза. Зато, где год су слободне канцеларија и столица, ја то
искористим да се мало одморим.
-Сигурно
је ту секретар...
-Он је
у суду. Има рочиште с једним нашим радником.
-Председник
општине мора да је ту.
-Није.
Он надгледа изградњу деонице ауто- пута „Марко Краљевић“ која ће проћи поред
наше вароши, што ће бити од великог значаја за привреду, а нарочито за туризам,
јер имамо два етно- села и једну лековиту бару. Ту су се некад ваљале свиње,
али, ето, времена се мењају.
-Немојте
ми рећи да ни кафе куварица није на свом радном месту?
-У
праву сте. Она је по трећи пут на породиљском и то као самохрана мајка, па се
сви у општини радују, нарочито мушки персонал. Зато сами кувамо кафу у
пластичном кувалу, па је питање дана када ће неко да плане и изгори као лицна.
Милан
је изгубио стрпљење, па на измаку снаге упита:
-Па,
добро, да ли неко овде уопште нешто ради?
-А, немојте тако, господине, нисте у праву. Клима
нам одлично ради.
-Па
зато нам све и клима!- резигнирано рече Милан и изађе из канцеларије.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар