Србији су
неопходни избори
Сведоци смо
немилих сцена на улицама српских градова. Бунт незадовољних грађана стањем у
земљи, покренут након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду,
која је изазвала смрт 16 махом младих људи и тешке повреде још неколицине, а
све због корупције и криминала чак и највиших представника власти, читај
министри, полако прераста у физички сукоб незадовољних грађана и полиције, али
и неких набилдованих момака с фантомкама на главама!
Полиција и
жандармерија поступају немилосрдно према демонстрантима, али ни ови други више
не стоје скрштених руку; туку и они полицајце и оне с фантомкама, ломе
просторије владајућих странака, разбијају судове и јавна тужилаштва. Председник
државе је озбиљно забринут и предвиђа ускоро чак и мртве главе! Да ли нам треба
овакав сценарио?
Решење друштвене
кризе једино су избори. Слободни, демократски избори, као што су уосталом и
били сви избори у Србији! Па, ком опанци, ком обојци. Председник је и иначе
обећао студентима изборе одмах, ако их желе, како рече, још на почетку ове,
сада већ деветомесечне кризе. И када су студенти најзад затражили изборе као
решење за српско друштво, председник сада нешто отеже. Те, избори ће бити кад
им време дође (негде 2027.), онда крајем следеће године, можда и нешто раније, и
све тако. Таква пракса није добра, чак је
опасна. Могу људи у Србији можда и да посумњају и у самог председника.
Да није од речи, далеко било. С друге стране, рекосмо, поларизација друштва је
толика да зачас може да изазове много горе последице!
Заиста је и
нелогично због чега вишедеценијска власт одлаже изборе у Србији? У Србији живи
шест и по милиона становника а неким чудом толико је и гласача! Наравно да
немају сви грађани право гласа. Они испод осамнаест пуних лета, дакле
малолетни, не могу гласати. Таквих није одвише у нашој Отаџбини, ипак, има их.
Дакле, ако од укупног броја становника одузмемо малолетне, изгледа да разлику
чине они што живе у иностранству? Можда и грађани Републике Српске и још понеки?
Свакако да не стоје наводи злонамерне опозиције која увек своје поразе налази у
куповини гласова, гласовима мртвих душа, фалсификатима... Тога у Србији
поуздано нема!
Штета је што се
забрањује малолетним лицима да гласају а малоумни то могу. Но, то је друга
прича. Елем, од свих уписаних бирача на изборе изађе нешто мање од четири
милиона грађана. Најјача странка из владајуће коалиције има 700.000 чланова.
Верних гласача. Они увек изађу на изборе. Милом или силом, свеједно, то су
сигурни гласови. Верујемо да сваки члан Српске напредне странке може да убеди
макар још једно лице да гласа Напредњаке. Муж жену, син оца, брат сестру, момак
девојку... Ето, милион и по сигурних гласова. Још пола милиона надоместиће
грађани Бања Луке, Зворника, Бијељине са пребивалиштем у Београду и Новом Саду
и држављанством Републике Србије. Такође и оно мало преосталих Срба са Косова и
Метохије. У сигурне гласове владајућој странци треба рачунати и грађане који
примају социјалну помоћ, као и оне с најнижим пензијама. Пољопривредни
пензионери с месечним мировинама између двадесет и тридесет хиљада динара по
правилу гласају владајућу странку!
Без имало муке
Напредна странка обезбедиће довољно посланика за самостално формирање владе. И
шта ће им онда наводна коалиција с испушеним лулама и само на папиру постојећим
странкама? Зато избори одмах сада. Да се мења, а да све остане исто!
Миодраг Тасић
П.С. У Србији реч председник пише се малим словом, а аутор
текста на срећу кубури с математиком.
0 коментара:
Постави коментар