У
овој држави нема кривих, али сви смо осуђени — да живимо као да памети немамо.
У
глави смо мајстори за све, а у знању тек почетници.
У
школама би први разред требао бити учење људскости.
Коса
сиједи, зуби се тупе — борба с људима кошта.
Снага
нам постаје као цигарета — што више је дајемо животу, брже горимо.
Најтежа
болест је кад човјек изгуби осјећај за љубав — и према другима и према себи.
Док
кривимо судбину, већ нам суде.
Највећа
сиромаштина је празно срце.
Власт
пуни своје бродове, а наше наде тону све дубље.
Сви
нешто дугујемо, а мислимо да је новац једини дуг.
Како
живе они алергични на људе, шта ли пију за лијек?
у
њиховим канџама свеједно је ко је жив, ко мртав.
Ако
мрзимо друге, не можемо очекивати љубав.
Демократија
је на власти — само још да почне радити за све.
Нада Матовић
0 коментара:
Постави коментар