ДОН КИКОТ - ТРЕЋИ (НЕ)ЧОВЕК

 

 

 

Трећи (не)човек

***

У земљи на брдовитом аутопуту, где су избори били чешћи од венчања, а политички програми краћи од временске прогнозе, један диктатор одлучио је да прекине досаду и распише председничке изборе – сам против себе. У земљи у којој се демократија сводила на аплаудирање, а избори на чисту фарсу, вођа је народу понудио „историјску прилику” – да гласа.

Досадило му што годинама уназад није имао озбиљног политичког противника, па се зарад буђења помало уснулих народних маса и учвршћивања континуитета своје апсолутне владавине одлучио на овај потез. То је, уједно, требало да послужи и као тест лојалности, али и као показна вежба одлучне борбе против спољашњег и унутрашњег непријатеља.  Свечано је, путем својих медија, обзнанио да на предстојећим изборима неће бити цензуре, спољних утицаја, нити уцена. Биће три кандидата, сва тројица различитих идеолошких уверења. По први пут у историји, народ ће имати избор. Наравно, сва тројица кандидата били су он сам — односно његови двојници.

***

Уочи кампање, далеко од очију јавности, организовани су договори  о предизборној кампањи и мирној предаји власти, уколико би којим случајем дошло до озбиљнијих сукоба. Такав развој догађаја нико од главних актера није желео, јер би могао изазвати негативну реакцију светске јавности, која је са великим интересовањем пратила ситуацију.

За огромним округлим столом седео је актуелни председник Trius Unicus, док су на две празне столице поред њега припадници обезбеђења поставили несаломива огледала — у страху да се, у току жучне расправе са самим собом, не посече покушавајући да их у бесу разбије. На састанку су присуствовали и страни амбасадори, одлучни да, као искусне дипломате, пре свега заштите сопствене интересе, али и допринесу очувању мира и стабилности у региону који је могао експлодирати сваког тренутка.

— Кумови, браћо и господо, народ очекује компромис. Ко год од нас да победи  на предстојећим изборима, предлажем владу националног јединства — под мојим мудрим руководством и вашом лојалношћу,  коју ниједног јутра у купатилу нисам доводио у питање.

— Само дрога кумове спасава! – шапнуо је Trius Unicus, да нико не чује, својим одразима у огледалима.

На изборе ће, како је нагласио, изаћи само три политичке опције, односно странке које заступају идеје центра, левице и деснице.

— Како не бих трошио превише животне и радне енергије, која ми је преко потребна  да остварим све дугорочне планове за просперитет земље коју већ годинама, из најбољих намера, разарам како бих је потом из пепела обновио и учинио још лепшом, одлучио сам да ангажујем три своја двојника. Они ће заузети крајње супротстављене позиције као противтежу мојој егоцентричности. Од њих очекујем да на своја плећа преузму сав терет прљаве предизборне кампање и да једни другима узвраћају истом мером, без бојазни да ће од мене трпети последице. Ко год да победи, ја ћу свеједно остати на власти.

Страни амбасадори бурним аплаузом поздравили су његову „мудру државничку одлуку“, док је саветница за медије, одмах након састанка, написала сценарио и заказала сучељавање кандидата у ударном термину државне телевизије.

Само је Орсон Велс, уважени амбасадор Сједињених Америчких Држава, остао непомичан и ћутљив. Уместо аплауза, саркастично је промрмљао себи у браду:

— Какав глумац! За њега је и Реган аматер, а Паја чисти трагичар. Ако овај човек не добије Оскара за све улоге одједном, онда стварно треба укинути целу Академију.

Председник га је, међутим, пресекао оштрим погледом. Његова повређена сујета већ је тада режирала сцену освете као епилог аутобиографског филма „Како сам победио филмску критику”.

***

Водитељ: Добро вече, драги гледаоци. Вечерас су са нама три кандидата — сви исти колико и различити, иако вам… кхм… можда делују познато.

Мислим да није потребно посебно представљати господина Екс Центра, чијим дипломатским вештинама успешно балансирамо између светских сила које нам, благо речено, не мисле добро.

На столици лево од њега седи друг Радиша Вредниковић, прослављени првоборац из 1945. године, данас у инвалидској пензији, а уједно и предводник Радничког покрета за одобравање субвенција страним компанијама. Поред тога, познат је и као истакнути хуманитарац и туристички радник, који је својевремено хиљадама људи обезбедио бесплатно „летовање“ на рајском острву Голи оток.

На столици крајње десно, достојанствено седи његова Ex Селенција, једини преостали потомак древне  краљевске лозе, који уз своје винограде узгаја и индијску конопљу — како би нас подсетио на аријевске претке који су се пре неколико хиљада година доселили на ове просторе, поставивши камен темељац европској култури.

Сваки од њих има по 40 секунди  да представи свој политички програм. Признајем, термин је прилично тесан, али сасвим довољан да их наши пратиоци на ТикТоку схвате крајње озбиљно. Па да кренемо са представљањем програма кандидата.

Радиша Вредниковић: Другови и блиске пријатељице! Као високи представник експлоатисане радничке класе и најсиромашнијих слојева друштва, заклињем се својом позлаћеном зубном протезом да ћу својим бирачима обезбедити бауштел у Немачкој и гарантовани минималац у висини социјалне помоћи — ако се ипак одлуче да остану у земљи. Тринаеста плата ће се исплаћивати сваког 29. Фебруара, а онима који уступе своја радна места мигрантима обрачунаваће се бенефицирани радни стаж по принципу:

„Боље стално седети код куће, него у фабрици чекати свануће!“

Осам сати рада, осам сати добровољно-прековременог рада, осам сати забавно-информативног програма — то је мој сан! И то треба да вам буде јасно као нерадан дан!

Пролетери свих народних кухиња, уједините се око мене!

Његова Еx Селенција: Даме и господо! На почетку свог излагања цитираћу стихове из  моје електронске књиге „Молитве крај базена“ коју свакодневно ажурирам мотивационим духовним песмама након тешких радова на плантажи.

„ Свемир нема краја, свуд је наша раја! “

Сходно томе: љуби ближњег себе, а душмане — ко јебе! Ако победим на изборима, поделићу народу на равне части комаде националног поноса с мало масти. Молите се за мене, а ја ћу се лично код Бога заузети за вас.

Господин Екс Центар: За разлику од претходна два екстрема, која смо управо  имали прилику да чујемо, ја вољеном народу нудим све благодети савремене демократије по принципу „Сви смо исти, само сам ја посебан!“

Остајем отворен за инклузију, односно међусобно мешања раса паса и мачака, како би улице и паркови наших градова коначно почели да личе на светске метрополе.

Циљ оправдава сродство! — поручио бих за сам крај свог излагања. А сада ћу вам отпевати омиљену родољубиву песму:

Ој, Мораво, моје село родноправно!

Водитељ: То би ипак било све за вечерас, драги гледаоци, јер имамо на вези администратора Дата центра у Крагујевцу, где ће се бројати гласови на изборима који почињу за непун минут.

Администратор: Студио, да ли ме чујете? Нажалост, имам забрињавајуће вести. Енормно низак водостај Гружанског језера онемогућава ефикасно хлађење супер рачунара у Дата центру, тако да су грешке у електронском бројању гласова сасвим извесне. Европска унија је хитно упутила додатне количине воде из језера Сарулешти у Румуније, али се бојим да нас не избаксузирају влашком магијом и  тако доведу до већ виђеног крвавог сценарија који нам је апсолутно непотребан.

Водитељ: Надам се да ће све проћи без уплитања страног фактора. Чујемо се ускоро, након што резултати гласања буду објављени.

***

Док су камере у студију биле угашене, три лидера покушала су да постигну  компромисно решење у случају да резултати гласања остану нејасни због техничких проблема у Дата центру.

Екс Центар: Надам се да је обојици јасно да ћете трпети страшне притиске и са Запада и са Истока ако ја не будем изабран. Гарантујем вам министарска места у будућој влади, под условом да прогласите моју победу — без обзира на коначне резултате.

Радиша Вредниковић: Јеси ли ти нормалан? Воља народа је за мене светиња! Неће ми бити први пут да дигнем шрафцигер и тањирачу против таквих што као гуске у магли гачу.

Његова Еx Селенција: Ма немој, Радиша?! Је л’ треба поново да ми национализујете тешко стечену имовину па да се селим од мила до недрага по туђим дворовима?! Апсолутно ћу подржати Екс Центра — јер у овим тешким историјским околностима по отаџбину треба бити мудар.

Радиша Вредниковић: Ти си, бре, идиот и транзиционалиста као што је и Екс Центар! Зар моје опредељење да капиталистима уступимо фабрике, а онда их џабе повратимо кад наступи криза, није довољно лукаво и мудро?

Његова Еx Селенција: Па ти си онда издајник и колаборациониста, Радиша, а не ја! На време су ме упозорили рођаци из Лондона с ким имам посла.

Радиша Вредниковић: Е јадниче, нашао си тешким лицемерима да се жалиш! Па што су прво побегли одавде пре него што су ме подржали оданде? А ти ме сада први нападаш овде, након што си побегао отуд! Па нисам ја блесав, ако сам већ луд!

Екс Центар: Полако, људи! Ја сам, пре свега, за културан дијалог у којем ћемо постићи споразум о трилатералном неспоразуму — такав да задовољи све супротстављене стране. Није толико важно ко ће да влада земљом, кад смо сви, на неки начин, исти. Јел имате ви огледало код куће, или да вас председник Trius Unicus подсети на кога сви подједнако личимо?

Радиша Вредниковић и Његова Еx Селенција, тешко увређени овом изјавом, устадоше са столица и кренуше да се физички обрачунају са Екс Центром. Међутим, он их је он смирио тако што је напрасно одлучио да одустане од председничке кандидатуре — правдајући то недемократским изборним условима.

***

У том тренутку администратор из Дата центра у Крагујевцу објавио је резултате избора. Сва три кандидата освојила су по 100,02% гласова бирачког тела. Излазност је била рекордна, јер су по први пут гласали и кућни љубимци, као и новорођенчад која су тек требала да дођу на свет.

Вест је најтеже пала Радиши Вредниковићу, који је први отрчао до председничке палате, позивајући присталице да му помогну у организовању државног удара.

 — Народ је мене изабрао, а не пролупали алгоритам! Позивам војску да стане на моју страну и подржи ме као ратног војног инвалида! — драо се из свег гласа.

— Преваранту! Само ја имам божанско право да владам! Повуци се, или ћу позвати народ да крстом и пушком, ако затреба, брани традицију и истера ђавола из тебе — добацио му је Његова Еx Селенција,  који се изненада створио испред председничке палате, онемогућивши Радиши улазак.

Телевизијске екипе тискале су се унаоколо, снимајући физички обрачун између присталица левих и десних опција, док се Екс Центар мудро држао по страни, чекајући да полиција и војска заврше посао и обезбеде мир на улицама. Ионако му је, у међувремену, страни обавештајац дао конкретну понуду која се не одбија.

Војници су улазили збуњени. Пола их је салутирало Радиши Вредниковићу, друга половина Еx Селенцији, док је трећи део само дискретно климао главом Екс Центру. Настао је хаос.

ВОДНИК:

— Шефе... на кога да пуцамо?

КАПЕТАН:

— На неког од Њега… али не знам ког! Сви изгледају исто!

Новинар CNN-а је у live streamu дао изјаву која није промакла геополитичким аналитичарима широм света:

— Државни удар се развија у планираном правцу. За сада изгледа да победу односи... Радиша Вредниковић! Не, чекајте... сада је Еx Селенција преузео контролу над ситуацијом, обећавши дугорочни мир и стабилност у региону. У току је државни удар против државног врха, који предводи... државни врх. За сада је господин Екс Центар неочекивано суздржан!

Страни посматрачи су се збуњено питали који је од три идентичне личности прави председник, док је проф. др  Мила Алечковић, која се случајно затекла у шетњи, на шармантном француском добацила своју готово пророчку анализу:

— Јутро је паметније од ноћи, а тада ће Он,  у јединству своје поцепане личности, доћи!

Народ на трговима аплаудирао је, али збуњено — јер нико више није знао ко је заправо председник

***

Следећег јутра двојица новоизабраних председника седела су у свом кабинету и жучно расправљала о бурној ноћи. У пратњи обезбеђења ушао је доживотни председник лично, благо их потапшао по рамену и уз широк осмех рекао:

— Браћо и кумови моји, савршено сте извели државни удар против мене. Да вас нема, клонирао бих себе поново. Заслужили сте подужи одмор, па бирајте дестинацију по жељи, о државном трошку. Видећемо се поново неком другом приликом, а сада морамо да се обратимо народу који жељно ишчекује мој победнички говор и ваше ћутање као знак одобравања.

— Екс Центра ћу поставити за амбасадора у Америци. Иако ме је изневерио повлачењем кандидатуре, његове дипломатске вештине и блиске везе са утицајним страним фактором не могу се занемарити. А мени предстоји тешка одлука - да учиним нешто што ће бити прилично шокантно и за домаћу и светску јавност.

— Ма, знате и сами: освета је јело које се куса ладно.

Велики трг био је препун народа — људи су махали заставицама, балонима, па чак и импровизованим постерима на којима су сва три кандидата имала исти лик, али различитих боја кравата и кацига. На бину излази председник, држећи за руке преостала два противкандидата – револуционара и конзервативца, док је трећи паковао кофере за далек пут. ’’Света Тројица’’ су се љуљала лево-десно као хор у баптистичкој цркви, смешећи се синхронизовано.

— Народе мој! Дозволите ми да вам се самообратим. Сви смо ми ЈА, али мене процентуално ипак има највише — тако барем гласе процене након ручног пребројавања гласова, јер је Дата центар у Крагујевцу заказао. Стога, убудуће нема потребе за осталом двојицом! Демократија је, ево, поново победила. Власт је сада у исто време потпуно разнолика и апсолутно јединствена. Будите мирни: све се променило, да би све остало исто.

— Као државник и визионар, желео бих да вам понудим трећи прут... кхм, опростите на малом лапсусу — хтедох рећи трећи пут. Основни предуслов да узвишени циљ, коме сви заједничким снагама стремимо, заиста и остваримо јесте да се немилосрдно обрачунамо са унутрашњим и спољашњим непријатељима. А пошто сам своје постојање посветио тој борби, крајње је природно и неопходно да функцију председника обављам све док дишем — тек кад умрем, мемоаре ћу да пишем.

Публика се раздрагано смејала и аплаудирала.

— Зато — настави он — у име ропства и јединства, данас објављујемо историјску одлуку: уједињени, сва тројица, протерујемо из наше земље опасног странца — америчког амбасадора Орсона Велса.

Маса заурла од одушевљења.

— Тај стари теоретичар завера — наставља Trius Unicus — предуго нас је збуњивао својим радио-емисијама о инвазији ванземаљаца, у којима је покушао да одложи Други светски рат, да ми из њега не бисмо изашли као победници. А знамо и то да је у филму Трећи човек убио свог пријатеља из детињства, који је пацовским каналима кријумчарио разређени пеницилин нашој браћи у Гани —  што је крајње нечовечно! Осим тога, постоје необориви докази да је био четник који је у бици на Сутјесци сарађивао са нацистима, чиме је нарушио углед наше дијаспоре у добровољном изгнанству широм света.

Народ је клицао председниково име у знак подршке, бацајући конфете од исечених рачуна за струју, док је иза њих на великом екрану треперио анимирани портрет Орсона Велса, како осрамоћен бежи из земље, смењујући се са натписом: НЕЧОВЕК.

У том тренутку, тројица лидера једногласно узвикну, држећи се за руке:

Слобода! Напредак! Стабилност!

На крају, сва тројица, сада стопљена у једну гротескну кореографију, певају химну:

„Све је моје, вредим као троје’’

А народ, пресрећан што је ослобођен од Орсона Велса, почео је да кличе:

Доле Трећи нечовек! Живео трећи пут!

И тако, уз овације, земља је ушла у ново поглавље — под влашћу једног јединог, вечито троструког човека.

***

Након неколико година, Орсон Велс се, као члан жирија, појавио на међународном филмском фестивалу у Берлину. Силно се обрадовао када је угледао младог момка којег је својевремено упознао на Факултету драмских уметности. Филм који је младић режирао освојио је све симпатије публике и критике и био главни кандидат за престижну награду.

— Сине, како је код куће? Није ваљда да се још снимају филмови у којим ратују четници и партизани? Драго ми је да видим да си се бацио на научну фантастику.

— Прича се у мом крају да је неки студент пољопривреде запалио силосе са житом како би уништио запаћени кукољ. Велика је фрка тамо тренутно! — рече младић са загонетним осмехом и принесе отворени пламен свог упаљача  томпусу који је Орсон Велс ваљао међу зубима.

 

Дон Кикот

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК