SLAVICA MAKSIĆ - ZAŠTO IH JE MALO

 

Slavica Maksić

 

ZAŠTO IH JE MALO

 

Nekada si mogao da uvrediš čoveka nazivajući ga „seljakom“. Možda ga je zato socijalizam pretvorio u poljoprivrednog proizvođača. Ali, moj deda je celog života bio seljak! Govorio je ’kao što su svi njegovi preci koje zna i za koje je čuo’. Njegovo objašnjenje izbora bilo je jednostavno – nije imao izbora.

Ostavili su mu zemlju, a zemlja traži čoveka. Seljak mora da radi šta treba i kako treba, sviđalo mu se ili ne: da poseje, kopa, žanje, u određeno vreme, ni pre ni kasnije. Stoku da namiri baš kad joj treba, svakog dana i u određeno doba dana. Šljive da kupi i grože obere na vreme, a ne kad se njemu hoće. I ostalo, redom. Sve zajedno, on stvara i hrani sebe i druge. Zvuči moćno, zar ne?

Svaki od ovih poslova može da bude zanimanje. Na primer: ratar, stočar, vinogradar, voćar, pčelar itd. A seljak ti je sve zajedno. Zato je biti seljak životni poziv a ne radno mesto. Za njega moraš da se rodiš. Blago onom ko je to shvatio na vreme. Još da shvate ostali da je on glavni? Pa da nas bog vidi!

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК