ZLATOMIR ALEKSIĆ: FILOZOFIRANJE

Filozofiranje

Boga mi, lično vam svedočim da kad nešto mnogo želiš to ti se i ostvari!

Zaista sve je moguće, još ako malo pripomogneš želju radom ostvarenje je sigurno.

Eto, ja sam od malena želeo da studiram. Osnovnu sam završio zgodno. Ni najbolji ni

najgori. Voleo sam da čitam! I da pišem. Reko, gimnazija je izmišljena za mene. Majka me

tu baš podržavala, a otac praktičar, ko šta si sa tom školom, ništa. Uči trgovačku. Za tri

godinew svoj čovek. Gospodin, elegantan, dobar dan, izvolte, fala lepo! Tu kasa tu pare.

Jok.

Povuci, potegni i nađemo sredinu. Uniforma, džabe knjige, džabe smeštaj, džabe

hrana. Ma sve džabe! Tu opet vidim da mi leži fakultet. Posao policajca traži da se razumeš

i u psihologiju i u pedagogiju. Ono pomalo i filozofski pristup građanima...

Godina po godina, ja ojačo, uniforma mi stoji ko manekenu. Biraju me za posebne

zadatke, posebne jedinice. Ama, u meni nešto gori, traži fakultet pa izgiboh. Sve što radim

hoće dodatna znanja:i književnost i psihologija i pedagogija, more i sam jezik. I srpski i ovi

strani. Utvrdim, brale, to sve ima na Filozofskom fakultetu. Sve, samo da se opredelim.

Čujem da je prijemni nezgodan i da se na Filozofski teško upada,ali...

I kažem, kad mnogo želiš sve ti se ostvari. Pre neki dan baš moju jedinicu

angažovaše.

I upadnemo na Filozofski.

Zlatomir Aleksić

ŠIPAK.RS