Он се плаши за власт.
Иначе је храбар када бије.
Био је надмен.
А народу то није сметало
да га пробуши ко балон.
Њихов цар је го.
А и овај наш носи царево одело.
Вођа нас је узнео у неслућене висине.
Опет не ходамо по земљи.
Нас може да води само болесник.
Једино је он упућен у беспуће.
Црно нам се пише.
Од белог мастила ни писац не живи.
Доживео је стоту и ко зна који Дан младости.
Ако им сви кажемо „доста!“
отеће нам и то из уста.
У Првом светском рату заустављали смо галије
царске.
У последњем рату зауставили смо сами себе.
Сви су рокови истекли.
Хранићемо се у року који је остао.
Када су извадили руке из наших џепова
тек тада су узели нечију ствар.
Миленко Ивановић
0 коментара:
Постави коментар