УЛАЗАК У НОВУ ГОДИНУ И ЕВРОПУ
Е, па ето, дође и 2026. година! За неке ће бити срећна, а за неке... Па, добро, не може
ваљда за све бити иста. Сигурно ће бити срећна за оне који су је дочекали по хотелима,
поготово на снежним лепотицама, тј. планинама, како по нашој земљи, тако и по Европи.
Додуше, неко не иде тамо јер не воли гужву, не воли снег и зиму, а можда су у праву и наши
стари који кажу да се зими нигде не путује. Е, али младост је младост и тражи авантуру и
провод, а кад ће ако неће сад док су млади. Дабоме, треба за то и одређена количина динара
или евра, што, другим речима, подразумева дубок џеп.
Додуше, чим се спомене неки улазак, многи то повезују с Европском унијом. Но, ако је
раније и било неких дилема (те за две године, па опет за две године и тако прођоше много
пута по две године), сад се тачно зна: за две године, ето нас у тој Европи, односно, Европској
унији. А те две године прођу очас посла, као што су и неколико пута по две године прошле.
Они што новогодишње празнике проводе код куће у својим квадратима и у свом
породичном кругу, не воле много те изласке и уласке. Углавном гледају своја посла и
телевизију. Рачунају да брзо прође та халабука новогодишње ноћи, не боли их глава од
мешања пића, дувана, урликања и скакања по ритму разне музике, а треба да се мисли и на
Божић. Већа деца биће код неког другара коме су родитељи на кафанском дочеку па је гајба
празна, а они мањи ће правити Снешка Белића у дворишту. Мало су туговали што нису
добили поклоне јер им је отац, бацивши пре тога петарду, рекао да су управо упуцали, ту
близу, Деда Мраза.
Двојица колега која умало пред крај године нису добили излаз, тј. отказ у фирми, чекали
су, заједно са својим супругама, Нову годину уз скромну трпезу, али укусно припремљену.
- Је ли, Ђоле, сад кад уђемо у ту...
- Мислиш, Европску унију?
- Ма, јок, бре, мислим на Нову 2026. годину!
- А то! Ма испаде добро, продужили смо уговор с фирмом к'о фудбалери с клубом.
А како ће бити у њој, то нико живи не зна. Али, да се обећава свашта, обећава се. За Европску
унију се не секирај, то је већ готова ствар, скоро сто посто улазимо 2028. године.
- Ау, мајку му, како да се не секирам! Значи, опет две године!
- И ти се, бре, Миле, као већина народа, слабо капираш ствари! Па зашто се граде
оволики путеви, фабрике, супермаркети... А! Ја ћу да ти кажем: та унија хоће да види уређену
земљу, па тек онда да је прими у своје редове.
- Јес' богати, видиш, нисам о томе размишљао! Али, због мене не мора више да граде
путеве, ја сам продао „југа“ одавно.
- Ма, пусти више те приче, хајде да попијемо по једну! Живели!
- Дабоме, једну по једну! Живели! Хајде, жене, да наздравимо и живео нам улазак!
- Живели и срећна Нова година!
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар