Голуб мира слободно лети. Обезбеђују га ратни соколови!
Да се на време ујео за језик, не би сада морао да се уједа за дупе!
Добра вест- кренуло нам је. Лоша вест- кренуло нам је низбрдо!
Рода је и нама донела бебу. Сад се распитујемо по комшилуку шта једу мале роде!
Он је своје дело назвао роман река. Описује поплаве у Србији!
Овца је најслађа мајка на свету- рече вук у јагњећој кожи!
Са новим радарима, поред лежећих, добили смо и стојеће полицајце. Кад уведу дронове, имаћемо и летеће!
Испод њене сукње смо наишли на осетљиво питање- даље је све ишло доста пипаво!
Коначно је сабрао два и два. И то на прсте једне руке!
Оплели су по нама... па ми само штрикамо!
Сваки балван може да буде стуб друштва, ако се укопа на правом месту!
Кад ме боле кости, мењаће се време. Кад ме боле бубрези, мењали смо власт!
Наши савезници се двоуме- да ли да нас препусте непријатељима или да нас сами дотуку!
Намирисао сам лопова... крао је парфеме!
.jfif)
Наш напредак је контроверзан- смањује се стандард а продужава пендрек!
Наше писмо је најстарије- док смо ми ширили неписменост остали народи нису ни знали шта су то слова!
По јутру се дан познаје. Тамна је ноћ!
Вести са ратишта нам стижу бомбастично и рафално!
Ми смо нашу историју писали крвљу док су остали народи то радили мастилом. Па кад су малокрвни!
Слађан Мартиновић Буковски
Пожаревац
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар