Није важно ко си – ако добро глумиш, бољи си од поштене будале.
Глумци не глуме само у позоришту – има их и у животу. Разлика је што они у позоришту уче текст, а ови други га већ имају спремног.
Није све у животу истина – већина је као у новинама: штампарска грешка.
Не видимо без наочара, а с њима најбоље видимо туђе грешке.
Језичке и словне грешке видимо – своје никад.
Кад љубав утихне, човјек зачује своју празнину.
Сиромашни смо оног тренутка кад у себи изгубимо сва осјећања људскости.
Толико мало сањамо да нам се и стварност смије у лице.
Људи данас личе на све – осим на људе.
Прије уређивања туђих живота, узмимо свој у руке.
Трудећи се да упознамо друге, губимо себе и падамо у заборав.
У школама би први разред требало да буде — учење људскости.
Све више предмета, а све мање знања и воље за учењем.
Истина се код нас не брани аргументима, већ галамом.
Слобода говора постоји – само није препоручљива.
Овдје се више вјерује гласинама него чињеницама.
Ко превише мисли, брзо постаје сумњив.
Закон је једнак за све, али не важи за све исто.
Правда је спора, али неправда има убрзање.
Кад немаш шта да кажеш, најбоље је бити патриота.
Најгласнији говоре у име народа – а народ ћути.
Власт се мијења, али навике остају исте.
Избори пролазе, а избори нам остају све мањи.
Народ памти кратко, зато нас историја стално понавља.
Сви би да воде државу, али нико да среди двориште.
Код нас се прошлост користи као алиби за садашњост.
Будућност обећавамо, а живимо од изговора.
Сиромаштво није срамота – срамота је навикавање на њега.
Страх нас држи у реду боље него било који закон.
Кад човек изгуби достојанство, лако добије посао.
Овдје се више исплати бити послушан него поштен.
Савјест је најтиша тамо гдје би требало најгласније да виче.
Ми не живимо лоше – ми смо се само навикли.
Највећи успјех је преживјети без образа.
Систем нас не ломи – ми се сами прилагођавамо.
Живот не тјера пријатеље – сами оду, свако својим путем.
Живот дијели карте, а судбина игра по свом.
Сви смо јаки хероји, док нас судбина не провуче кроз шаке.
У животу, као и на сунчању – ако ниси намазан, зачас изгориш.
Најтеже је побиједити себе – јер знаш све своје слабости.
Са собом разговарамо најискреније, али се најчешће не слушамо.
Сви тражимо мир, а у себи носимо рат.
Што смо осјетљивији, то боље кријемо слабости.
Срце памти и кад разум бјежи.
Не губимо људе одједном – губимо их полако, навикавајући се на одсуство.
Кад останеш сам са собом, више нема коме да лажеш.
Пјесници пишу и штампају пјесме, а новине од прошле године имају већу читаност.
Немам времена да учим друге језике – и у свом се већ губим.
0 коментара:
Постави коментар