PAMET PROTIV PAMETI
Nauka radi na prenošenju čovekovih misli u kompjuter. Razumem šta tera ljude da traže
rešenja za svoje nedostatke. Ko se od nas nije iznervirao što ne može da se seti nečega ili koliko
puta smo bili srećni što ne moramo da mislimo i odlučujemo nego uradimo šta se traži. Pitam se
šta će biti kada se naše misli nađu u mašini. Kako ću moći da se predomislim i da zaboravim?
Mišljenje podrazumeva apstrakciju koja bi bila znatno otežana prisustvom svega što
znamo i što smo nekada mislili. Nemogućnost menjanja mišljenja ga ubija, kao i držanje u svesti
svega što smo saznali, osetili i uradili do tada. Mogu se čuvati navike, običaji i tradicija. Ali se i
to neprekidno menja, doduše znatno sporije od uverenja i stavova. Volela bih da nisam u pravu.
Nema konačnog mišljenja niti apsolutne istine. Imamo univerzalne vrednosti, kao što su
jednakost i pravda, kojima težimo, i bezbroj puteva do njih. Ideja o besmrtnosti mozga je opasna,
jer ne znamo kuda vodi. Treba dobro promisliti šta bismo čuvali i zašto. Da ne bude – rodilo se,
valja ga ljuljati. Koliko vidim, već jeste?! „Ono“ nas već menja na raznim poslovima i misli…
Slavica Maksić
0 коментара:
Постави коментар