Древни Земљаци
***
Док је подневно сунце обасјавало живописне брежуљке Долине јоргована, на небу се појавио необичан летећи објекат. Након што је кратко кружио изнад Ратарског имања, бешумно је слетео на пространу ливаду.
Из летелице је изашао странац, очигледно путник из далеке галаксије. Није имао никакве додирне тачке са Земљацима, становницима планете коју је изненада посетио. Својим малим растом и зеленом бојом коже, савршено се стапао с околном флором. Заинтригиран призором, почео је великим и радозналим очима да истражује подручје које је на свемирским картама обележено као мистериозна Област 36, не слутећи шта га тамо чека.
Када је завршио са прикупљањем узорака биљака, одлучио је да настави своје путовање. Чим је изашао из шумарка на ливаду, угледао је већу групу земљака окупљених око његове необичне летелице. У екстатичном заносу, певали су древну паганску химну Кашика, виљушка, нож, а бука коју су стварали подсећала га је на претећи борбени поклич. Већ је имао прилику да ту песму чује на звучном запису свемирске сонде која се давно срушила на његову планету, али никада није успео да схвати њен дубљи смисао.
Често се питао: да ли ова песма долази од пријатељски настројене цивилизације или не?
После краћег премишљања, одлучио је да егзалтираној маси упути снажну телепатску поруку, без намере да им се физички приближи како не би изазвао цивилизацијски шок, будући да је представник далеко супериорније расе.
— Ало, Земљаци! Докле мислите да ратујете? Има ли то икаквог смисла у вашем свеопштем бесмислу? Да вас по казни преселим на Планету мајмуна, како бих вратио точак еволуције уназад? Да није било Алвировића, не бих ни знао за ваше постојање, а ви се нешто бусате у груди. Марш из Кумове сламе у прву црну рупу свемира!
По завршетку његовог кратког обраћања, из гомиле се издвојила маркантна фигура и прекорно му се обратила:
— Малени, још си ти зелен, па не схваташ озбиљност ситуације! Јеси ли уопште прочитао у интерпланетарном издању Деформера да се отварају народне кухиње и да је председник Свемирског небеског савеза обећао народу пуне летеће тањире саламе? Чак је и са ванЗемљацима потписао Споразум о међузвезданој размени дефицитарних производа! Ти мора да си пао са Марса, или си опозиција сазвежђу Сиријуса, са чијим луцидним господаром негујемо традициоАналне пријатељске односе!
— А што, благо мени, не станете у ред и будете мало више људи, иако сте увек гладни крви и свађате се ко ће да ждере први? Барем мени није проблем да вас напојим и нахраним, само да упалим квантни шпорет и соковник, ако ми дозволите. Додуше, можда ћете и даље чекати да комшији цркне крава, ако вам је то судбина права. Имате слободу избора, па одлучите сами.
Ипак, доброћудни гост из свемира, путем моћне технологије коју је наследио од свог најбољег пријатеља Николе Тесле, покренуо је серијску производњу сендвича и освежавајућих напитака како би обуздао разуларену масу. Вођа чопора, видно изнервиран када је схватио да му је ауторитет нарушен, крвнички га је набо на виљушку и победоносно узвикнуо:
— Браћо моја, мииир! Ајде да се бацимо на предјело, док не стигне наша омиљена посластица. Блаженопочивши зелениш несумњиво је богат витаминима и антиоксидансима који су нам преко потребни — сухомеснато ћемо оставити за десерт!
***
Описани догађај постао је квантни скок у еволуцији земљака, који су, попут каменчића у ципели, жуљали цео Сунчев систем. Ванредно је заседао и њихов Брижни штаб, а струка је захтевала неодложни прелазак са протеина животињског порекла на биљне. Мудро су ставили катанац на цео случај како би прикрили сурову елиминацију изненадног госта из свемира, док су украдену напредну технологију представили као своје откриће.
Од тада, на месту страдања мирољубивог госта из удаљене галаксије, сваког пролећа ниче детелина са четири листа. На ливади, потпуно зараслој у коров, она је видљива само онима са којима ће бешћутно делити тајне космоса све до краја времена.
— Ко је запалио жито? — питао се годинама иследник Шицер, посматрајући необичне геометријске облике утиснуте на ливади.
До правог одговора, на жалост, никада није дошао. Одлуком Брижног штаба, генетски модификован кукољ почео је незаустављиво да се шири и временом је потпуно превладао у исхрани Земљака, чинећи их још агресивнијим створењима него што су дотад били.
— Пут у пакао зна да буде поплочан добрим намерником! — узвикнуо је мудрац из Области 36, док је скидао лампу окачену о дрвено буре и лаганим кораком кренуо у редован обилазак места првобитног греха својих Земљака.
Дон Кикот
0 коментара:
Постави коментар