Satira mora da zaboli
Ako žuriš da završiš, aforizam će ostati na nivou jeftinog štosa, kaže Zoran T. Popović, dobitnik nagrade „Radoje Domanović“
Autor: Olga Jankovićutorak, 12.01.2016. u 22:05
Pančevo – Protekle godine, najbolju knjigu u srpskoj satiri „Daće Bog, ako Bog da“, napisao je Pančevac, Zoran T. Popović. Prestižno priznanje „Radoje Domanović“, za britko pero dodeljuje Udruženje književnika Srbije i istoimeni fond, a Popović je osvaja po drugi put. Priznaje da nije iznenađen, iako je godišnja produkcija veoma bogata i u očekivanom formatu dodaje: „Recimo, da sam na vreme investirao u žiri.“
„Ovo je finale velikog truda i mukotrpnog rada – i to bez ironije rečeno. Ideje, reči i neke rečenice čekaju da postanu aforizmi godinama. Ove su sazrele i znao sam da ću biti ozbiljan konkurent za nagradu, a posao olakšava što materijala za dobar aforizam ima. Sve je okidač, a zabluda je da smo mi naročito inspirativno društvo, jer dobre satire ima i uređenim društvima“, kaže za „Politiku“, Zoran T. Popović.
I ovaj kao i prethodnih deset naslova tematski zaokružuje poglavlja od mitologije, ratne tematike, vlasti i demokratije preko socijale, uvek dobrodošlih iskrica o muško-ženskim odnosima, do sporta. Popović se najčešće čitaocu obraća u prvom licu koji ga tako, kaže, bolje razume, ali se i sam bolje oseća u temi. Sa malo reči poenta teže dolazi, a pravljenje aforizma je i stvar zanata.
„Nema tu mnogo trenutne inspiracije i brze realizacije. Ne ispaljujem aforizme odjednom. Desi se da sine ideja, a onda čeka dugo. Mora da odstoji, jer ako se radi na prvu loptu, ako žuriš da završiš, aforizam će ostati na nivou jeftinog štosa. Zaintrigira nova reč. Reč koja nije ofucana, neka zanimljiva kovanica. Napravim niz, više rečenica, premećem, kratim i to može da traje godinama. Neke zabeležene čekale su i deceniju, a onda im se vratim, pa se slože“, objašnjava naš sagovornik.
Deluje da je naporno posmatrati svet očima aforističara, zato pitamo, kako bi izgledao njegov foto-robot.
„Zabluda je kako je aforističar nekakav zabavljač. Pre bih rekao da on sluša i sažima. Mnogo i čita a, ako želi da aforizam bude na književnom nivou, mora dobro da barata rečima, jer satiri nije prvi zadatak da nasmeje, nego da ukaže na problem i da ’zaboli’”, objašnjava nam Popović.
Naš sagovornik je učio na delima starih majstora, Domanovića, Viba, Vitezovića, Crnčevića..., a danas su tu Aleksandar Baljak, Milan Todorov, Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić, Ninus Nestorović…, grupa koja čini sam vrh srpske i balkanske satire.
Za sobom ima tri decenije rada i deset naslova, a najdraži je potpuno jedinstvena varijacija – aforizam za decu od 7 do 11 godina (i roditelje) „Kad porastem biću velik“, zbirka za koju je nagrađivan više puta. Ušao je u mnoge srpske i strane antologije i osnivač je festivala humora i satire „Žaoka“, koji ove godine imao svoje peto izdanje u Kačarevu kraj Pančeva.
Knjiga „Daće Bog, ako Bog da“ je sveža, pred čitaocima je tek dvadesetak dana i kreće na putovanje Srbijom. Mora tako, dodaje Popović, u susret čitaocu, jer aforizam dobija sve manje prostora u medijima, a i kada ga objave tretira se kao opštenarodno dobro – što znači da se objavljivanje ne plaća.
„Tako se od satire možeš samo satrti od rada u vremenu u kom je na snazi i moj omiljeni aforizam: „Komunisti su se prerušili u demokrate, ali varka nije uspela. Narod ih je prepoznao i opet glasao za njih.“
Preuzeto sa Politike
0 коментара:
Постави коментар