Srbija je postala brojnija za jednog stanovnika. I to kakvog građanina je dobila? Čuveni holivudski glumac Stiven Sigal postao državljanin Srbije. Premijer mu lično uručio srpski pasoš! Izgleda da smo konačno počeli da radimo na popravljanju negativnog imidža u svetu. Umetnici, sportisti, javne ličnosti najviše mogu da poprave ili naruše predstavu o nekoj državi. Neslućene mogućnosti u globalnom pozitivnom marketingu pripadaju upravo ljudima iz ovih kategorija. Film je u novije vreme pomalo izgubio na tom globalnom planu u korist sportista, ali je i dalje moćan i uticajan. I kao umetnost, još više kao sredstvo propagande. Drug Tito kao nezaobilazna figura i večna inspiracija svima koji politički odlučuju na ovim prostorima i po pitanju njegovog odnosa prema filmu, glumcima, uopšte umetnicima i sportistima, svakome može poslužiti kao svetao primer. Drug Tito je uživao u društvu balerina, mlađih glumica, pevača i pevačica. Nije škrtario na narodnom novcu da ovekoveči svoj doprinos ukupnoj pobedi nad fašizmom. Film „Bitka na Neretvi“ svojevremeno je bio najskuplji filmski spektakl u svetu. Ričard Barton, Sergej Bondarčuk, Franko Nero, Jul Briner, Orson Vels, samo su neki od velikana sedme umetnosti koji su uživali u Titovom društvu. U enormno visokim honorarima, najboljem viskiju, egzotičnoj hrani i svemu što uz to ide, takođe. Tito nije preterano voleo sportska takmičenja. Ali nije zabeleženo da mu je na nekom takmičenju zviždano ili da je njegovo ime izgovarano u pogrdnom kontekstu. Milošević nije mnogo mario ni za umetnike niti za sportiste. Za glumce i film nije davao ni pet para. Moguće da je delom i zbog toga uživao onakav ugled u svetu? Ni posle Miloševića nismo baš preterano radili na popravljanju utiska o Srbiji. Ne plaćamo lobiste, ne dovodimo poznate režisere da s našim novcem snimaju filmove u kojima bi Srbija bivala pozitivno predstavljena, ne koristimo novinare, književnike, muzičare koji bi učinili nešto za našu državu. I, naravno, rezultati izostaju. Svemu tome izgleda da je došao kraj. Evo jednog poznatog filmskog stvaraoca, neću reći umetnika, no to sada i nije nedostatak, koji će u tren promeniti situaciju. Stiven Sigal je opšte poznato ime u muzici, borilačkim veštinama i na filmu. Čovek je snimio više od pedeset akcionih filmova dosad. U svojim filmovima on je i glumac, režiser, producent, scenarista... Kao Čarli Čaplin, skoro. Doduše, kvalitet nije na Čaplinovom nivou, no to, rekosmo, danas i nije važno. Današnjem prosečnom gledaocu, kakvi i mi postajemo sve više, pod uticajem Holivuda i njegovih satelita, važnije je koliko su Sigal, Van Dam, Čak Noris i slične legende pobile protivnika u prvih pet minuta filma. Ne treba se mnogo zamarati oko praćenja dijaloga. Scenario je prilagođen i polupismenom ljubitelju filma. Da se previše ne bi zamarao. Ako su u kaubojskim filmovima nekada Indijanci bili negativni likovi, svi kauboji su, razume se, pozitivni. I tu više greške nema. Danas kad vidimo Sigala ili njegovu sabraću znamo da su samo oni jedini pozitivni lik na filmu. Svi ostali su negativci i ne treba ih žaliti. Taman ih sve pobili! Šta je moglo naterati jednu ovakvu veličinu da zatraži srpski pasoš? Da li je naprasna ljubav u pitanju? Možda je shvatio kolika je nepravda Srbiji načinjena od svetskih kabadahija? Kao i od mnogobrojnih „umetnika“ koji su nas predstavljali, i dalje to rade, na filmu kao divljake, varvare i ubice. Čak i neki Srbi, navodno uspešni filmski stvaraoci u svetu, učestvuju u takvoj negativnoj kampanji protiv svog naroda i zemlje! Moguće da ni finansijski efekat nije za potcenjivanje. Sigal mnogo snima. Čak i po četiri filma godišnje. Neki od tih filmova dožive neuspeh. Treba to nadoknaditi. Nije zgoreg malo poraditi na reklami. Ako treba i da se zapeva voljenom srpskom narodu. Ničije pare nisu šugave. Neka pita Terezu Kesoviju, Merlina, pevača ne čarobnjaka, Dubrovačke trubadure. Ljudi nas nimalo ne vole, ali vole naše pare. Što ne bi i Sigal zapevao? Sigal je bio i telohranitelj mnogim važnim ličnostima. Eto šanse za uštedu. Treba raspustiti službe za obezbeđenje i zaposliti Sigala. On sam je dovoljan. Videli smo iz filmova. Takođe čovek hoće da otvori školu borilačkih veština kod nas. Dakle, preduzetnik. Tu će se zaposliti neka čistačica, električar, vodoinstalater, sekretarice. Porez će plaćati državi Srbiji. Malo li je! Inače, još neki filmski stvaraoci vrlo pozitivno govore o Srbiji. Oskarovci Tom Henks, Robert de Niro, najčuveniji Džems Bond na filmu, Šon Koneri... Ne bi smetalo da ove ljude makar pozovemo u Srbiju. Da im pokažemo ko smo. Još bolje da nas upoznaju. Njihov glas se daleko čuje. Trebalo bi da posete Lepenski Vir, Viminacijum, Ćele Kulu, Sremske Karlovce, Oplenac... Ne moraju da uzmu srpsko državljanstvo ako neće, ali moćnog saveznika i prijatelja koji se sam nudi, treba prihvatiti da ti pomogne. Kad već hoće i ništa ne traži zauzvrat. Nadajmo se da će i Srbi iz bivših jugoslovenskih republika najzad dobiti srpsko državljanstvo. Po hitnom postupku i ništa zato da ne plate. „Država mora da se bori za svakog Srbina. Mi druge prijatelje nemamo!“ S izuzetkom Sigala!
0 коментара:
Постави коментар