A N A T O M I J A
J E D N O G B R A K A
Početak je bio kao iz bajke: on je bio mlad i lep, i
imao je uspešnog tatu; ona je bila najlepša, najslađa i najzanosnija, a imala
je još uspešnijeg tatu, i uspešnu mamu – pride. Stupili su u najsrećniji brak
iz računa.
On
je, zar to treba posebno naglašavati, mogao i hteo. Ona nije odbijala, jer je
mogla i htela još više od njega. Uši su im trnule od ljubavi, a svi ostali
organi brideli.
Godine su prolazile a on je, hvala
presvetom Sisoju Veselniku, i dalje mogao ali nije baš uvek hteo. Malo se
zasitio rođene žene. Odbila mu se nekako. Ne baš načisto, ali malo jeste. Nju
ni moć ni htenje nisu napuštali. Naprotiv, plamtela je kao olimpijska baklja i
nervirala se što je voljeni izbegava.
Nešto
kasnije, on je još uvek hteo i upinjao se iz sve snage, ali ga je izdajnik sve
češće izdavao. Ona je još uvek mogla i histerisala je zbog njegove nemoći.
Preznojavala se a srce joj je ludački lupalo. Jednom, kad je totalno bio
indisponiran, oterala ga je u tri lepe materine. Nazvala ga je najobičnijim
nesposobnjakovićem. Ošamario je muški, koliko da joj pokaže ko je ko u braku.Ružna
slika iz bračnog kreveta sve češće se ponavljala.
Onda je junak načisto lupio o
ledinu: niti je mogao, niti je hteo, a nije imao ni preveliku želju. Ma, kakvi
preveliku, nije imao nikakvu želju. Jednostavno, prepustio se sopstvenoj
nemoći.
Ona
je pred spavanje obavezno uzimala sedative. On
se sve češće bavio svojim krvnim neprijateljima: holesterolom, povišenim
šećerom i pritiskom, a u ozbiljnijoj varijanti šlogom i infarktom. Ona se
bavila decom i ikonoslikarstvom. Kuhinja i zimnica nikada je nisu privlačile. U
četrdeset i nekoj otišla je kod stiliste, skoknula je do Pariza po firmiranu
garderobu, upisala se na fitnes i aerobik, silikonizovala je grudi i usne,
zategla stomak i zadnjicu, utakla zlatnu brnjicu u nos, i učlanila se u sva
moguća ženska udruženja. On je
u početku sumnjao, kasnije je nešto i načuo, ali ništa nije video. Ipak, osećao
je da mu rogovi neumitno rastu. Jednoga
dana, kad mu je crv sumnje načisto probušio sivu moždanu masu, tražio je da mu
prizna sve. Ali baš sve! I to odmah i neizostavno! Umesto priznanja ona ga je
pitala:
- Veruješ li ti meni ili
svojim ušima i očima?!
Normalno,
poverovao je najdražoj ženici, oči i uši znaju da prevare.
- Mali dvonožni
gmizavac! – prošaputala je i otišla da
se nađe sa prijateljem...
Ljubomir Ilić
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар