Izdajnici, nekad i sad
U životu sve je relativno. Neko vidi crno pred očima, drugome se čini svetlo. Za jednoga je šećer ili mast poslastica, drugome su ove namirnice tihi ubica. Koliko puta smo začuđeni prizorom prelepe žene i groznog muškarca dok se strastveno ljube? Dakle, ni o ukusima ne treba raspravljati!
Isti slučaj je sa otvaranjem novih, modernih auto-puteva koji izgledaju kao da ih je preorao Marko Kraljević. Naime, prepuni su rupa, a nemaju ni završni sloj asfalta. Zatim otvaranje novih železničkih stanica koje prokišnjavaju i nemaju postavljene koloseke. Da ne govorimo o otvaranju „novih“ pogona u kojima radnici rmbaju već mesecima (godinama) za bednih 150-200 evra plate! To zato što smo zemlja kvalifikovane a jeftine radne snage. Čega se neki stide, s tim se drugi ponose!
Ko će šta da vidi, da zapazi, da oseti, zavisi od srca. Čovek vidi ono što želi. Tu pamet ne pomaže. Ali, vratimo se istoriji. Napred pomenuti Kraljević Marko u narodnom sećanju ostao je upamćen kao najveći junak. Nije samo orao careve drumove. Marko je ukidao svadbarinu, pio vino s Jevrosimom majkom, pojio konja Šarca, ubio junaka s dva srca, Musu Kesedžiju. I mnogo toga pride. Međutim, Marko je po nekima bio izdajnik. Ne samo što nije ubijao Turke, naše ondašnje i sadašnje saveznike i prijatelje, već je ratovao na strani Turaka. Radio je za stranu silu!
Vuk Branković, naprotiv, okarakterisan je kao izdajnik, a istorija tvrdi drugačije. Šta tek reći za noviju istoriju. Srpska vlada odbija 1914. ultimatum Austro-Ugarske, po kome bi policajci moćne carevine ispitivali pozadinu Sarajevskog atentata u Srbiji. Posledica je bio veliki rat, u kome je Srbija izgubila četvrtinu stanovništva a oslobodila „braću“ i stvorila zajedničku državu s tom oslobođenom „braćom“. Nekada je ta srpska vlada, koja je odbila ponižavajući ultimatum, bila veličana. Danas već ima i mišljenja da su to bili avanturisti, nezrele ličnosti, ljudi koji nisu bili dorasli ulozi koju su preuzeli.
Jugoslovenska vlada koja je potpisala Trojni pakt s Hitlerom, Musolinijem i Japanom ostala je upamćena kao izdajnička. Mada je obaveza tadašnje Jugoslavije bila samo u tome da propusti oružane snage sila Trojnog pakta preko svoje teritorije. Eto kako vreme može da promeni procenu i shvatanje. Knez Pavle i Dragiša Cvetković su pljuvani zbog toga što su morali da popuste nemilosrdnom Hitleru, a danas kada imamo „saradnju“ s humanitarnom i filantropskom asocijacijom, Nato paktom, danas su potpisnici te „saradnje“ patrioti! Pomalo neobično. I onaj Trojni pakt i ovaj Nato pakt (sve pakt do pakta) hoće da prolaze našom teritorijom. Ništa da plate što koriste one već pominjane auto-puteve, misli se na putarinu, nadoknadu ako ih i ovako oštećene još unakaze, da ne odgovaraju pred našim sudovima ako nekoga, ne daj Bože, budu zgazili! Pa, po čemu su oni bili gori od ovih sada? I to onakav gospodin i veličina! Knez Pavle, razume se!
Jedan bivši srpski premijer, bivši ministar i kako izgleda vrlo skori bivši politički faktor u Srbiji, svojevremeno je skinuo sliku Milana Nedića sa mesta na kome su postavljene fotografije pređašnjih predsednika vlade. Kao, Milan Nedić je bio izdajnik i kvisling. Sarađivao s okupatorskim vlastima. Ipak, isti taj Milan Nedić spasio je stotine hiljada Srba od ustaških monstruma, od Bugara, Mađara, Arnauta... Izvukao je mnogo srpskih oficira iz nemačkih logora, organizovao kakvu-takvu privredu u nemogućim okupacijskim uslovima, organizovao život u porobljenoj Srbiji. Ako je sarađivao s okupatorom, činio je to zbog višeg interesa. Zbog naroda, kako se izrazio pre prihvatanja uloge predsednika privremene vlade. „Žrtvujem sebe na oltar Otadžbine“, - rekao je, svestan da mu istorija neće oprostiti.
Imao je nesreću što se nije rodio stotinak godina kasnije. Novo vreme donosi novu svest, nove ideje. Što je nekad bila izdaja, danas je patriotski čin. Isti onaj što je uklonio Nedićevu sliku, pregovarao je sa Hašimom Tačijem. Više puta. Zbog srpstva, zbog zajednice srpskih opština, zbog povratka Srba na Kosovo. Možda i u Metohiju, ko će znati? Zbog svih ovih interesa, ali i zbog puta u Evropu koja nema alternativu, i koja žudi za Srbijom i malecnim bivšim, nagovoreni su Tačijevi Srbi, mada je pravilnije Vučićevi i Dačićevi Srbi, jer oni su ih nametnuli, da podrže velikog čovekoljuba Tačija za predsednika takozvanog „Kosova“! Izabraše trgovca oružjem, narkoticima i organima živih ljudi za svog predsednika! Pa će isti ti Tačijevi (Vučićevi, Dačićevi) Srbi i njihovi patroni iz ostatka Srbije biti predstavljeni kao rodoljubi. Danas, što ne znači da će tako biti i ubuduće. Videli smo da je pojam rodoljublja, odnosno izdaje vrlo promenljiv i nestabilan. Što reče Heraklit: „Sve teče, sve se menja“!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар